Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog KBC „Dr Dragiša Mišović- Dedinje“ sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 401/23 od 09.02.2023. godine, u sednici održanoj dana 31.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 401/23 od 09.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 401/23 od 09.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2582/2021 od 02.11.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime razlike između isplaćene zarade i minimalne zarade isplati tužilji za period od januara 2019. godine do marta 2021. godine pojedinačne novčane iznose, bliže navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 6. u narednom mesecu za tekući mesec pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za ishranu u toku rada za period od marta 2018. godine do marta 2021. godine isplati ukupan iznos od 107.778,75 dinara i to mesečne novčane iznose, bliže navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 6. u narednom mesecu za tekući mesec pa do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od marta 2018. godine do marta 2021. godine isplati ukupan iznos od 86.766,09 dinara i to mesečne novčane iznose, bliže navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 6. u narednom mesecu za tekući mesec pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 61.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 401/23 od 09.02.2023. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o potraživanju tužilje na ime troškova za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 02.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 194.544,84 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić