Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5898/2021 od 02.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 28325/11 od 17.11.2020. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 28325/11 od 17.11.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, sa pozivom na odredbu 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 8/22 od 15.07.2022. godine predloženo je Vrhovnom sudu odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv drugostepene presude.

U konkretnom slučaju primenjuje se odredba člana 395. Zakona o parničnom postupku, na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a kojom je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ZPP, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Odlučujući o predlogu Apelacionog suda u Beogradu, revizijski sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 395. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužioca. Izjavljenom revizijom osporava se ocena dokaza iskaza saslušanih svedoka i utvrđeno činjenično stanje, a iz tog razloga revizija se po izričitoj odredbi člana 398. stav 2. ZPP ne može izjaviti, niti to predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije, na osnovu člana 395. ZPP.

Po pitanju ispunjenosti uslova propisanih odredbom člana 203. Zakona o nasleđivanju, revizijski sud se izjašnjavao u svojim odlukama sa sličnim činjeničnim i pravnim osnovom kao u ovoj parnici. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pa po oceni ovog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 395. ZPP, jer nije potrebno novo tumačenje prava niti postoji neujednačena sudska praksa.

Zbog toga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Revizija tuženih nije dozvoljena po vrednosti predmeta spora. Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu tog zakona (31.05.2014. godine).

U podnetoj tužbi vrednost predmeta spora određena je iznosom od 100.000,00 dinara. U vreme podnošenja tužbe dinarska protivvrednost 40.000 evra, obračunata po srednjem kursu Narodne banke Srbije (1 evro = 101,7528 dinara), iznosila je 4.070.112,00 dinara.

Iz izloženog sledi da je vrednost predmeta ovog spora niža od merodavne vrednosti za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić