Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23-dr. Zakon) i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AA i BB su članovi i osnivači privrednog društva Ekojuring d.o.o. za proizvodnju trščanih proizvoda eskposrt- import Žabalj, sada u stečaju, sa udelima od po 50%. Tužena „NLB Banka“ a.d. Beograd je pravni sledbenik „Kontinental Banke“ a.d. Novi Sad, koja je dana 20.08.2002. godine kao izdavalac sa „Ekojuring“ d.o.o. eksport-import Žabalj, kao nalogodavcem, zaključila ugovor o izdavanju garancije na iznos od 3.900.000,00 dinara, što predstavlja protivvredost 63.677,84 evra po važećem prodajnom kursu koji se formira na međubankarskom sastanku jedinstvenog deviznog tržišta na dan potpisivanja ugovora, kako je navedeno u članu 1. ugovora, a u korist Fonda za razvoj Republike Srbije Beograd. Ovim ugovorom banka garantuje uredno izmirenje obaveza po osnovu Odluke br. 648 od 06.04.2022. godine, kako je navedeno u članu 2. ugovora. Prema ugovorenom, nalogodavac je u obavezi da banci dostavi na ime obezbeđenja 10 blanko overenih i potpisanih akceptnih naloga koje banka može ponuditi radi naplate svojih potraživanja proisteklih po ovoj garanciji, pet blanko overenih i potpisanih menica koje se mogu popuniti na iznos obaveza po ovom ugovoru i učiniti dospelim prema uslovima iz ovog ugovora i hipoteku na nepokretnostima nalogodavca u zknj.ul. .. KO ..., koje su bliže navedene u ugovoru, kao obezbeđenje potraživanja banke. Članom 5. je predviđeno da će se ukoliko nalogodavac ne izmiri obaveze iz garancije i banka interveniše sopstvenim sredstvima, plaćeni iznos po garanciji smatrati dospelim. U članu 6. je navedeno kako se obračunava kamata, da je nalogodavac u obavezi da na garantovani iznos plati naknadu za izdavanje garancije, proviziju i porez kako je određeno u članu 7. ugovora. Prvobitno ugovoreni rok važnosti garantovane obaveze do 30.04.2008. godine je izmenjen aneksom ugovora zaključenim između istih ugovornih strana 20.12.2002. godine, tako da je rok važnosti do 31.10.2008. godine.

Po nalogu privrednog društa Ekojuring d.o.o. eksport-import Žabalj, banka je kao garant 25.12.2002. godine izdala bankarsku garanciju 32/02 u korist Fonda za razvoj Republike Srbije. Ovo privredno društvo zaključilo je sa Fondom za razvoj Republike Srbije 25.12.2002. godine ugovor o investicionom kreditu, kojim je odobren investicioni kredit u iznosu od 3.900.000,00 dinara, ugovoren rok otplate kredita pet godina, uz odložen rok otplate od godinu dana, utvrđena kamata na godišnjem nivou u visini od 5%, a za vreme grejs perioda interkalarna kamata i način njenog obračuna, za obračun vrednosti glavnog duga ugovorena valutna klauzula primenom koje Fond utvrđuje visinu anuiteta. Ugovoreno je da pored akceptnih naloga korisnika kredita, kao sredstvo obezbeđenja služi i garancija banke od 25.12.2002. godine.

„Ekojuring“ d.o.o. eksport-import Žabalj, kao izdavalac sopstvene menice, izdalo je dve menice i to jednu od 250,00 dinara i jednu od 500,00 dinara. Na menici od 250,00 dinara postoji pečat Ekojuring d.o.o. eksport-import Žabalj, preko kog se nalazi potpis zakonskog zastupnika tog privrednog društva, ovde tužioca BB. Na mestu u meničnom formularu gde se označava datum i mesto izdavanja, navedeno je da je menica izdata u Novom Sadu, dana 20.08.2002. godine, a menični iznos glasi na 13.257,418,27 dinara. Na mestu u kome se popunjava datum dospeća menice, naveden je datum 05.04.2011. godine. Kao reminent je označena tužena banka. Na menici se nalazi svojeručni potpis tužioca BB, iznad kog se nalaze reči: „per aval“ BB, ..., lk. broj ..., a koje reči nije svojeručno napisao tužilac BB. Na menici od 500,00 dinara takođe postoji pečat ovog privrednog društva, preko kog se nalazi potpis zakonskog zastupnika privrednog društva, ovde tužioca AA. U meničnom formularu gde se označava datum i mesto izdavanja, navedeno je da je menica izdata u Novom Sadu, dana 20.08.2002. godine. Menica je popunjena na menični iznos od 13.257.418,27 dinara. Na mestu u kome se popunjava datum dospeća menice, naveden je datum 05.04.2011. godine. Kao reminent je označena tužena banka. Na menici se nalazi svojeručni potpis tužioca AA, iznad kog se nalaze reči: „per aval” AA, ..., lk. .., JMBG ..., koje reči nije napisao tužilac AA.

Na osnovu navedenih menica, tužena banka podnela je predlog za izvršenje protiv tužilaca kao izvršnih dužnika 27.02.2012. godine, po kojem je istog dana doneto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Žablju Iv. 1656/2012, a po prigovoru izvršnih dužnika postupak nastavljen pred Višim sudom u Novom Sadu pod brojem P 409/2015 i prekinut rešenjem od 13.06.2017. godine, nakon što je podneta protivtužba po kojoj je postupak razdvojen. Po toj protivtužbi sproveden je ovaj postupak sa tužbenim traženjem da se utvrdi da su ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo avali zasnovani potpisima tužilaca na predmetnim menicama.

Nižestepeni sudovi su kod odbijanja tužbenog zahteva, imali u vidu koja su sredstva obezbeđenja navedena u ugovoru o izdavanju garancije, da u ugovoru nije navedeno da će sredstva obezbeđenja biti avalirane menice, niti je aval kao fakultativna menična radnja regulisan posebnim ugovorom. Presuđenje je zasnovano na zaključku da za nastanak avala nije potrebno da on bude prethodno ugovoren, jer se uspostavlja potpisom na licu menice, na koji je način regulisano davanje avala na menici, odredbom člana 30. Zakona o menici . Pri tom sudovi su imali u vidu da je grafološkim veštačenjem utvrđeno da sporni tekst „per aval“ sa podacima o tužiocima nisu oni ispisali i grafološki se ne može utvrditi da li je tekst napisan na menici pre ili posle potpisivanja tužilaca, a po pitanju unošenja spornog meničnog elementa u menicu dovoljnim smatrali postojanje svojeručnih potpisa tužilaca na licu menica (pored onih koje su stavili u svojstvu zastupnika privrednog društva).

Osnovano se revizijom tužilaca ukazuje da u situaciji potpisivanja menice po uputstvima službenika banke, prevashodan značaj uživa pitanje da li su tuženi drugim potpisom na menici konstituisali svoju obavezu avaliste kao fizičkog lica ili su istupali u ime i za račun svog privrednog društva, u situaciji kada avaliranje menice nije bilo predviđeno ugovorom.

Ovom pitanju dovoljna pažnja nije posvećena, kao ni iskazima tužilaca, kojima se ne bi mogao na teret staviti propust dužne pažnje samo zbog činjenice da menice sadrže po dva svojeručna potpisa tužilaca. Ako je preostali sadržaj unet od strane službenika banke, teret dokazivanja o savesnom postupanju snosi banka. Banka kao profesionalna finansijska organizacija dužna je da se pridržava načela savesnosti i poštenja u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa, ona ne sme prava vršiti protivno cilju zbog koga su ona ustanovljena ili priznata, a u izvršavanju obaveza iz svoje profesionalne delatnosti dužna je da postupa s povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima, što predstavljaju osnovna načela propisana članom 12, članom 13. i članom 18. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. U konrketnom slučaju, nejasno je na čemu bi bilo zasnovano uverenje tužilaca da drugim potpisom na menici daju aval ako im to nije bilo predočeno, postavljeno kao uslov za izdavanje bankarske garancije odnosno ugovorom predviđeno. Uobičajena praksa banke o kojoj se izjašnjavao svedok zaposlen u banci, ne znači da je na relevantan način primenjena u konkretnom slučaju. Zato će sud u ponovnom postupku razmotriti pitanja na koja je ukazano, imati u vidu odredbu člana 998. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemčenju učinio pismeno, te da je prema članu 30. stav 3. Zakona o menici za davanje avala dovoljan potpis na menici, ali da u situaciji kada je menica snabdevena pečatom privrednog društva i potpisom zastupnika proizilazi da je istupao u ime i za račun privrednog društva, a da zaključak o spornom pitanju da li je konstituisao svoju obavezu avaliste kao fizičkog lica zavisi od činjenica na koje je ukazano i o kojima treba dati odgovarajuću pravnu ocenu.

Iz iznetih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić