Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) Vrhovni sud je ustanovio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident se poziva na bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom, a u reviziji ne navodi koje su to bitne povrede odredaba parničnog postpuka učinjene pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, na radnom mestu ... u RJ ... a nakon prestanka ratnih dejstava 1999. godine, tuženi je premestio svoje sedište u Gračanicu, tako da je zbog smanjenog obima posla, većina zaposlenih uključujući i tužilju, prestala sa faktičkim radom. Sve vreme do 29.12.2015. godine, tužilja je primila naknadu određenu Zaključkom Vlade Republike Srbije, kada joj je rešenjem tuženog otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom. Od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije dana 22.11.2013. godine, upućen je dopis direktoru tuženog sa kadrovsim planom za 2013. i 2014. godinu kojim je konstatovano da od ukupno 284 zaposlenih tuženog, Republički fond će do 31.05.2014. godine finansirati minimalnu naknadu za 273 zaposlenih u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije od 26.08.2010. godine. Zaključkom Vlade Republike Srbije od 02.10.2015. godine data je saglasnost da zdravstvene ustanove iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova sa područja Kosova i Metohije u cilju rešavanja višegodišnjeg problema u pogledu kadrovske obezbeđenosti i racionalizacije zaposlenih u tim zdravstvenim ustanovama, u roku od 30 dana od donošenja zaključka utvrde broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. U tački 2. se preporučuje da se u roku od sedam dana od dana isteka roka iz tačke 1. dostave Ministarstvu zdravlja podaci o broju zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. Tuženi je dana 27.10.2015. godine doneo Odluku o uvođenju ekonomskih i organizacionih promena, dana 28.10.2015. godine Odluku o izmeni Pravilnika organizacije i sistematizacije poslova, dana 09.11.2015. godine Odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih sa obrazloženjem da ne postoji potreba za kadrom koji čine radno neangažovani zaposleni, a dana 10.11.2015. godine Program rešavanja viška zaposlenih. Službenim beleškama ovlašćenog radnika su konstatovani datumi objavljivanja ovih akata na oglasnoj tabli tuženog. Na osnovu tako sprovedenog postupka i uskladu sa uslovima i opštim aktima tuženi je doneo osporeno rešenje. Tužilja smatra da je rešenje kojim je prestao radni odnos nezakonito jer nije ispoštovana zakonska procedura oko određivanja viška zaposlenih u skladu sa važećim Zakonom o radu. Tuženi navodi da je procedura proglašavanja tehnološkim viškom radno neangažovanih zaposlenih sprovedena prema odredbama Zakona o radu i saglasno opštim aktima na jedini mogući način, imajući u vidu specifičnost kategorije zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom, jer se radi o radno neangažovanim radnicima prema kojima nisu mogli biti primenjeni odgovarajući kriterijumi kao za zaposlene koji rade.

Prvostepeni sud nalazi da je u konkretnoj situaciji došlo do smanjenja broja izvršilaca u Domu zdravlja Priština RJ ..., radno mesto ... i to za šest izvršilačkih mesta, što nedvosmisleno proizlazi iz Odluke o izmeni pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 653/G od 25.11.2014. godine i iz Odluke o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih od 09.11.2011. godine pri čemu je jedini kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih korišćen status radne neangažovanosti. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud nalazi da navedeni kriterijum kao jedini i osnovan u odnosu na zaposlene čiji status je utvrđen bez krivice zaposlenog, nije mogao biti korišćen bez primene drugih kriterijuma za utvrđenje viška zaposlenih, jer je neprimenljiv u odnosu na sve zaposlene kod poslodavca, a naročito kada dolazi do smanjenja izvršilaca na konkretnom radnom mestu, što je slučaj u konkretnoj pravnoj stvari kad treba utvrditi ko od više izvršilaca u konkurenciji za određene poslove predstavlja višak. Imajući u vidu da je tužilja bila u radnom odnosu na neodređeno vreme od 01.11.1996.godine, pri čemu je poslodavac to potvrdio zaključenjem još jednog ugovora o radu na neodređeno vreme dana 20.04.2012. godine, dok je tužilja bila u statusu radno neagažovanog radnika, koji je otkazan osporenim rešenjem, prvostepeni sud nalazi da tuženi sem razloga koji se tiču statusa tužilje, nije u rešenju ponudio razloge vezane za radnu sposobnost, rezultate rada, porodično i imovno stanje tužilje i drugih zaposlenih na istom radnom mestu, niti druge razloge na osnovu kojih je doneta odluka. U prilog istog, prvostepeni sud navodi da je Kadrovskim planom za Dom zdravlja Priština - Gračanica utvrđeno 273 zaposlenih koji nisu radno angažovani dok je Programom rešavanja viška zaposlenih , u članu 6. i 7. utvrđen tehnološki višak od 239 zaposlenih od ukupno 498 zaposlenih , a u članu 5. se utvrđuje da 273 zaposlena nisu radno angažovani zaposleni. Shodno tome, prvostepeni sud nalazi da nisu svi radno neangažovani zaposleni proglašeni tehnološkim viškom, a u nijednom aktu poslodavac nije naveo na koji način je i iz kog razloga načinjen izbor ni među zaposlenima radno neangažovanim, koji će od njih biti proglašen tehnološkim viškom. Prvostepeni sud je stava da je osporeno rešenje nezakonito iz razloga što dispozitivom istog nije precizno određeno da li se tužilji zaposlenoj na radnom mestu ... otkazuje ugovor o radu zbog smanjenja obima posla ili zbog prestanka potrebe za ..., jer se u isto vreme kao otkazni razlog ne može korisiti i smanjenje broja izvršilaca na radnom mestu i ukidanje radnog mesta. Takođe, prvostepeni sud nalazi da predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrži obrazloženje na okolnosti da li je poslodavac prilikom donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih postupao u smislu člana 155. i člana 156. Zakona o radu, odnosno da li je predlog programa dostavio reprezentativnom sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje i da li je reprezentativni sindikat dostavio mišljenje na predlog programa, a republička organizacija za zapošljavanje predlog mera u cilju da se spreči ili smanji broj otkaza ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapošljavanje i druge mere i novo zapošljavanje viška zaposlenih.

Navedene zaključke prihvata i drugostepeni sud.

Ceneći navode tuženog kao revidenta, Vrhovni sud nalazi da se zaključak nižestepenih sudova, za sada, ne može prihvatiti kao pravilan, jer za pravilnu primenu materijalnog prava nisu raspravljene sve pravno-relevantne činjenice.

Tužilja, AA iz ... bila je u radnom odnosu kod Doma zdravlja Priština počev od 01.11.1996. godine do 31.12.2015. godine u radnoj jedinici ... na radnom mestu ... . Tokom 1999. godine je sa svojom porodicom zbog ratnih dešavanja napustila teritoriju Autonomne pokrajine KiM od 1999. godine sa preseljenjem prestala je da obavlja faktički rad kod tuženog. Zaključkom Vlade Republike Srbije – Kabinet predsednika komiteta za saradnju sa civilnom misijom UN 03 broj 80/16 od 25.01.2000. godine precizirano je da svi zaposleni u državnim organima, pokrajinskim organima, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnovač Republika i ustanovama u oblasti zdravstva, prosvete i drugim javnim službama sa područja AP KiM zadržavaju status zaposlenih u tim organima, preduzećima i ustanovama. Zaposlenim koji ne rade, a žive van teritorije KiM pripadala je plata od 80%, odnosno 100% koji su ostali na teritoriji Kim, a ne rade. Zaključkom Vlade Republike Srbije od 17.07.2013. godine zaposlenima koji nisu radno angažovani određena je naknada zarade od 4.600,00 dinara, odnosno uvećana 30% ako žive na teritoriji KiM. Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 120-335/2007 zaposlenima koji nisu radno angažovani uvećana je naknada zarade i iznosi 8.526,00 RSD odnosno od navedenog iznosa uvećana je za 30% za zaposlene koji žive na teritoriji KiM. Tužilja posle 1999. godine nije živela na teritoriji KiM, imala je status radno neangažovane i primala je naknada u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije.

Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 28.12.2015. godine koje je doneto na osnovu člana 192. i 193. a u vezi člana 179. stav 5. tačka 1. i člana 185. i 186. Zakona o radu i člana 111. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija – Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih od 10.11. zaposlenoj AA je na poslovima ... otkazan ugovor o radu od 20.04.2012. godine zbog smanjenja obima posla, odnosno prestanka potrebe za ... u RJ ..., Dom zdravlja Priština. Zaposlenoj je prestao radni odnos 31.12.2015. godine i pre dostavljanja rešenja isplaćena joj je otpremnina u iznosu od 179.146,00 RSD.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su ekonomske promene nužno uslovile organizacione promene koje se ogledaju u prestanku potreba za obavljanje poslova. Konkretna situacija tuženog je bila da nema sopstvenih sredstava kojima bi isplaćivao naknade zarade, a kadrovskim planom je utvrđen broj zaposlenih na neodređeno vreme koji obavljaju poslove za potrebe obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, kao i smanjenje prostornih kapaciteta sa kojim je raspolagao pre juna 1999. godine. U situaciji kada tužilja faktički nije radila od 1999. godine do 2015. godine, kao i svi radno neagažovani zaposleni tuženi je u donošenju rešenja o prestanku radnog odnosa pošao od jedinog kriterijuma, a to je radna neangažovanost, jer je ocenio da sve ostale kriterijume koji se primenjuju kod radno angažovanih nije moguće primeniti.

Drugostepeni sud prihvata razloge koje je dao prvostepeni sud da tuženi nije zakonito sproveo postupak proglašenja tehnološkim viškom kategorije radno neangažovanih pozivajući se na odredbe člana 153., 154. i 155. Zakona o radu. Drugostepeni sud navodi da tuženi nije postupao prema svojoj zakonskoj obavezi da u saradnji sa reprezentativnim sindikatom zaposlenih i Republičkom organizacijom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih, kao i da se iz otkaznog akta ne može pouzdano utvrditi da li je tužena proglašena viškom zbog smanjenja broja izvršilaca na radnom mestu ili zbog ukidanja tog radnog mesta. Tuženi je isticao da nije imao i nema organizovani sindikat jer nije bilo zahteva reprezentativnih sindikata za organizaciju i iz navedenih razloga tuženi nije dostavio predlog programa rešavanja viška zaposlenih Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi dobijanja mišljenja na isti.

U pobijanoj odluci nema podataka da li je sindikat bio uopšte organizovan u vreme donošenja spornog rešenja o prestanku radnog odnosa tužilji. Pored toga, u pobijanoj drugostepenoj presudi se ne navodi niti ceni da li je uopšte neko od radno neangažovanih zadržan na poslu, konkretno na radnom mestu ... i koliko je izvršilaca predviđeno Pravilnikom o sistematizaciji za konkretno mesto ... . Ukoliko je neko od radno neangažovanih lica nakon organizacionih promena ostao na poslu, odnosno nije proglašen tehnološkim viškom, po mišljenju revizijskog suda u tom slučaju bi se mogao prihvatiti zaključak da su se u odnosu na tužilju morali uzeti u obzir i neki drugi kriterijumi kod odlučivanja o prestanku radnog odnosa.

Kako je pobijana drugostepena odluka doneta pogrešnom primenom materijalnog prava, a da činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, Vrhovni sud je primenom odredbi člana 416 Zakona o parničnom postupku ukinuo nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku utvrdiće se sve relevantne činjenice za odluku u skladu sa primedbama iznetim u ovom rešenju i doneti nova odluka o tužbenom zathevu.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić