.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4137/2022
22.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog JP ''Vodovod'' Vranje, čiji je punomoćnik Marija Janićijević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1890/20 od 23.11.2021. godine, u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1890/20 od 23.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1890/20 od 23.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1372/19 od 23.09.2020. godine, određeno je da ostaje na snazi rešenje o izdavanju platnog naloga Osnovnog suda u Vranju Pl 529/19 od 15.07.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2019. godine do isplate, i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 22.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1890/20 od 23.11.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je ukinut platni nalog Osnovnog suda u Vranju Pl 529/19 od 15.07.2019. godine za iznos duga od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2019. godine do isplate, kao i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara i odbijen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tužilac da tuženom, na ime troškova drugostepenog postupka, isplati iznos od 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos 15.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stavovi 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu novčane naknade koja potiče iz ugovornog odnosa stranaka, u konkretnom slučaju, iz ugovora o nalogu čiji je predmet pružanje advokatskih usluga tuženom. Naime, pitanje novčane naknade za obavljene advokatske usluge u ime i za račun nalogodavca, ovde tuženog od strane tužioca, rešava se u svakom konkretnom slučaju, zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili razmatranja pitanja od opšteg interesa.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi radi isplate naknade iz ugovora o nalogu je podneta 12.07.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 6.000,00 dinara.
U konkretnom slučaju, izjavljena revizija nije dozvoljena, bez obzira na činjenicu što je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu. Ovo iz razloga što se, kako je navedeno, radi o imovinskopravnom sporu male vrednosti u kome se zahtev odnosi na novčano potraživanje, pa u takvoj situaciji pravno dejstvo posebne procesne norme (član 479.stav 6. ZPP) isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačenja prvostepene presude u smislu člana 403. stav 2. istog zakona.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
