Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3167/2018 od 19.01.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbe tužilaca i tuženog su usvojene i prvostepena presuda ukinuta. Drugim stavom izreke, tužbeni zahtev tužilaca je delimično usvojen. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji AA na ime troškova sastava odštetnog zahteva isplati iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2012. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB na ime troškova sastava odštetnog zahteva isplati iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2012. godine do isplate. Stavom petim izreke, tužbeni zahtev tužilje AA u delu u kome je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade namaterijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 50.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 50.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 60.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, tužbeni zahtev tužioca BB u delu u kome je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 50.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 50.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 80.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova sastava odštetnog zahteva od 22.10.2012. godine do 06.11.2012. godine, odbijen. Šestim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog parničnog postupka. Sedmim stavom izreke, odbavezani su tužioci da tuženom naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 55.700,00 dinara. Osmim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20). Tužioci su istovremeno podneli i predlog za ponavljanje postupka, pa je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 3167/2018 od 28.07.2022. godine određeno da se zastaje sa postupkom po reviziji do završetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka, a rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 3167/2018 od 30.03.2023. godine, odbijen je predlog tužilaca za ponavljanje postupka pred drugostepenim sudom okončan donošenjem presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3167/2018 od 19.01.2022. godine i predlog tužilaca za naknadu troškova koji se odnose na predlog za ponavljanje postupka.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilaca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete. Naime, u ovom sporu radi se o parnici radi naknade štete u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Revizijskim navodima kojima se ukazuje na nalaz i mišljenje sudskog veštaka u pogledu osnova odgovornosti tuženog, zapravo se osporava ocena izvedenih dokaza i utvđeno činjenično stanje, što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP. Posebna revizija se ne može izjaviti zbog pogrešne primene procesnih pravila, odnosno eventualno učinjenih bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku. Pravnosnažna sudska odluka različite sadržine, koja je uz reviziju dostavljena ne ukazuje na drugačiji pravni stav i drugačiju primenu materijalnog prava, jer pravilna primena prava u ovoj vrsti sporova, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužioci su podneli tužbe dana 08.11.2012. godine i kao vrednost predmeta spora označili iznos od 206.000,00 dinara u svakoj od tužbi. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P 8877/2012 od 20.02.2013. godine spojene su parnice tužilaca, koji su podneskom od 23.04.2015. godine precizirali tužbeni zahtev i kao vrednost predmeta spora opredelili iznos od 166.000,00 dinara za tužilju AA i iznos od 186.000,00 dinara za tužioca BB.

Tužioci se u ovom sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, pa se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije, određuje prema vrednosti glavnog zahteva tužioca i tužilje zasebno. Tako određena vrednost predmeta spora za tužioca i tužilju ponaosob, u konkretnom slučaju je ispod navedenog iznosa iz člana 468. stav 1. ZPP.

U ovom slučaju ne može se primeniti član 403. stav 2. tačka 3. ZPP po kome je revizija dozvoljena kada je drugostepeni sud ukinuo presudu i odlučio o zahtevima, jer je u posebnoj glavi ZPP koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opšteg pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić