Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 19878/2022
20.04.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Fond za razvoj Republike Srbije Niš, Filijala Beograd, čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Pantić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1409/2022 od 31.08.2022. godine, u sednici održanoj 20.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1409/2022 od 31.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1409/2022 od 31.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 592/20 od 15.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Nišu Iv 84/2019 od 31.01.2019. godine. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime dospelog duga po osnovu neizmirenog Ugovora o dugoročnom kreditu broj ../07 od 28.11.2007. godine isplati iznose pojedinačno navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 220.294,42 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1409/2022 od 31.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. O tužbenom zahtevu odlučeno je uz primenu materijalnog prava u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke na ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav budući da pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1 u vezi člana 460. stav 4. ZPP na koju se sadržinom revizije ukazuje ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog, pa je stoga i pozivanje tuženog na odluku Vrhovnog kasacionog suda Rev 1217/2020 bez uticaja na drugačije odlučivanje. Zbog toga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Preuzmite dokument u PDF formatu