Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.357/23 od 10.05.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu K.br.237/22 od 10.02.2023. godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Marija Vučić, zbog povrede zakona iz člana 3., 15. stav 2., 16. stav 2., 74. stav 1. tačka 2) i 409. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje, ili da preinači navedene presude i okrivljenog oslobodi od optužbe. Iako formalno ne označava, iz samog zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Marija Vučić ističe da je okrivljeni prilikom prvog saslušanja pred Osnovnim sudom u Nišu saslušan bez prisustva branioca, iako se protiv okrivljenog vodio postupak za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, odnosno za delo za koje je obavezna odbrana.

Vrhovni sud je ovakve navode branioca ocenio neosnovanim, s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K.br.753/16, okrivljeni AA saslušan na glavnim pretresima održanim dana 15.9.2017. godine i dana 11.05.2018. godine i da je njegov branilac po službenoj dužnosti, advokat Miloje Stojiljković bio prisutan na oba navedena glavna pretresa. Stoga se krajnje neutemeljeno ukazuje na povredu iz člana 74. stav 1. tačka 2. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac ističe da je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu, po proteku dva meseca od prijema obaveštenja od strane Osnovnog suda u Nišu, dana 31.01.2020. godine izmenilo optužni akt, u pogledu subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu i to tako što je navedeno da je okrivljeni u odnosu na težu posledicu umesto sa eventualnim umišljajem, postupao sa svesnim nehatom. Po oceni branioca, da je ostao na snazi optužni predlog Kt.br.2614/14 od 13.06.2016. godine, u kome je OJT kvalifikovao subjektivni odnos okrivljenog prema nastupanju teže posledice kao eventualni umišljaj, okrivljeni ne bi mogao da odgovara za krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, već bi to bilo krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289.stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koja su propisana blaža kazna, i za koje postoji mogućnost izricanja uslovne osude.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda navedena izmena optužnog akta je povoljnija za okrivljenog, jer mu je izmenjenim optužnim aktom stavljeno na teret da je u odnosu na težu posledicu postupao sa svesnim nehatom a ne sa eventualnim umišljajem, kako je to bilo navedeno u optužnom predlogu od 17.6.2016. godine, te je zahtev branioca okrivljenog, u tom delu, podnet na štetu okrivljenog, a branilac nije ovlašćen da preduzima radnje (pa i podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti) na štetu okrivljenog (član 71. stav 5. ZKP) već to može samo RJT (član 483. stav 2. ZKP) pa se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da je pobijanim presudama povređena odredba člana 3., 15. stav 2., 16. i 409. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda, nije upuštao.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva u tom delu, nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić