Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. istog zakona, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene bila zaposlena na određeno vreme od 29.03.2017. godine do 04.03.2019. godine, od kada je koristila odstustvo zbog komplikacija u održavanju trudnoće, a od početka aprila 2019. godine, koristila je porodiljsko odsustvo. Rešenjem Gradske uprave Grada Vranja od 20.05.2019. godine priznato joj je pravo za naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva u trajanju od 03.04.2019. godine do 18.07.2019. godine i odsustva sa rada radi nege deteta u trajanju od 19.07.2019. godine do 01.04.2020. godine. Po povratku na rad, za period od 03.04.2020. godine do 04.10.2020. godine, zasnovala je radni odnos na određeno vreme kod tužene zbog povećanog obima posla, i po isteku tog roka prestao joj je radni odnos sa 04.10.2020. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), za prerastanje u radni odnos na neodređeno vreme, budući da je tužilja bila u radnom odnosu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje postojanja radnog odnosa jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 37. Zakona o radu za prerastanje u radni odnos na neodređeno vreme, s obzirom da za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta tužilja nije imala efektivan rad, iz čega proizlazi da nije neprekidno radila kod tužene u trajanju dužem od 24 meseca, posebno u sutaciji kada je tužena poštovala posebnu odredbu o zaštiti od otkaza iz člana 187. Zakona o radu. Osim toga, u konkretnom slučaju primenjuju se odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojim je bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost nadležnog organa Vlade Republike Srbije.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešno pravno tumačenje odredaba Zakona o radu i Zakona o budžetskom sistemu, po pitanju utvrđenja radnog odnosa prerastanjem u radni odnos na neodređeno vreme.

Članom 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), propisano je da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.), odnosno da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2.), da se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom iz stava 2. (stav 3.) i da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama tog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

U konkretnom slučaju, tužilji je za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odnosno odsustva sa rada radi nege deteta, pružena pravna zaštita, saglasno članu 187. Zakona o radu, jer je u tom periodu zadržala status zaposlene na određeno vreme kod tužene, do isteka korišćenja prava na odsustvo. Tužilja na osnovu zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, nije ostvarila više od 24 meseca neprekidnog rada kod poslodavca, jer se period odstustvovanja zbog korišćenja porodiljskog odsustva i nege deteta ne uračunava u vreme potrebno za prerastanje u radni odnos na neodređeno vreme. Shodno navedenom, nisu ispunjeni uslovi iz člana 37. Zakona o radu za prerastanje iz određenog u radni odnosa neodređeno vreme, kako je to pravilno ocenio i drugostepeni sud.

Tuženi po članu 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu, spada u korisnike javnih sredstava, pa se u odnosu na njega primenjuju i odredbe tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Postupak za pribavljanje saglasnosti propisan je Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS „ br. 113/2013, 21/2014, 118/2014, 22/2015 i 59/2015). Navedena odredba člana 27e stav 34. Zakona, novelirana je kasnijim izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“ broj 142/2014 od 25. 12. 2014. godine, 103/2015 od 14.12.2015. godine, 99/2016 od 12.12.2016. godine, 113/2017 od 17.12.2017. godine, 95/2018 od 08.12.2018. godine, 31/2019 od 29.04.2019. godine, 72/2019 od 07.10.2019 godine i 149/2020 od 11.12.2020. godine), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine. Članom 105. navedenog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Imajući u vidu navedene odredbe, pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nije bilo uslova ni da radni odnos tužilje na određeno vreme po sili zakona preraste u radni odnos na neodređeno vreme (čak i da su za to bili ispunjeni uslovi iz člana 37. Zakona o radu kao opšteg zakona), iz razloga što se u konkretnom slučaju primenjuju lex specialis odredbe Zakona o budžetskom sisitemu kojima je bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjnih radnih mesta osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost organa Vlade Republike Srbije.

Kako se sadržinom revizijskih navoda ne dovodi u pitanje zakonitost i pravilnost pobijane presude, na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić