Takođe je određeno da ukoliko okrivljeni BB i AA za vreme izdržavanja kazne zatvora samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Pored toga, istom presudom je shodno članu 258. stav 4. ZKP oštećeni VV upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, dok su okrivljeni obavezani da plate troškove krivičnog postupka i to sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara i OJT Kragujevac iznose od po 8.702,53 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o visini ostalih troškova sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 14/23 od 22.02.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Kragujevcu, okrivljenog AA i njegovih branilaca, kao i branilaca okrivljenog BB, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Jovanka Zečević Anđelković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i preinači odluke tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog AA, advokat Jelica Vujanić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači pobijane odluke tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Jovanke Zečević Anđelković i advokata Jelice Vujanić, su neosnovani.

Branioci okrivljenog AA, advokat Jovanka Zečević Anđelković i advokat Jelica Vujanić u oba zahteva za zaštitu zakonitosti ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći kao nezakonit dokaz zapisnik o saslušanju osumnjičenog BB dat pred policijskim službenicima PU Jagodina, Ku 797/15 od 25.05.2015. godine.

U vezi navedene povrede, branioci ističu u zahtevima da je okrivljeni BB lišen slobode u predmetu K 130/08 od 25.06.2008. godine Opštinskog suda u Jagodini na osnovu raspisane poternice, a ne zbog krivičnog dela koje je bilo predmet ovog krivičnog postupka i da je imao status pritvorenog lica, pa je u konkretnoj situaciji prilikom saslušanja okrivljenog bilo potrebno pribaviti saglasnost sudije za prethodni postupak, sudije pojedinica ili predsednika veća, a koju saglasnost policijski službenici nisu tražili, na koji način su postupili protivno odredbama člana 289. stav 2. i 3. ZKP, pa je navedena dokazna radnja saslušanja okrivljenog sprovedena nezakonito.

Pored toga, branilac okrivljenog, advokat Jovanka Zečević Anđelković, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da sporni zapisnik o saslušanju okrivljenog BB, ne sadrži izjavu okrivljenog o prihvatanju branioca po službenoj dužnosti u smislu člana 85. stav 3. i stav 5. ZKP, pa zaključuje da se na tom iskazu okrivljenog ne može zasnivati sudska odluka, odnosno isti je nezakonit. Branilac ističe da na osnovu navedenog zakonskog propisa, postoji obaveza organa postupka da pozove okrivljenog da se izričito izjasni da li će koristiti ovo pravo, odnosno da li će uzeti branioca i da je organ postupka dužan da izjavu okrivljenog unese u zapisnik.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 14/23 od 22.02.2023. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav (strana 4, četvrti stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Ovaj sud je, razmatrajući ove navode, imao u vidu da je u konkretnoj situaciji saslušanje okrivljenog sprovredeno u skladu sa odredbom člana 289. stav 4. ZKP, a ne u smislu odredbi člana 288. stav 7. ZKP, pa se ovako sačinjen zapisnik ne izdvaja iz spisa predmeta i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Dalje, nasuprot navodima branioca okr.AA, advokata Jovanke Zečević Anđelković, iz spisa proizlazi da su u konkretnom slučaju, okr. BB pre davanja iskaza saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP (prava okrivljenog) i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog iz člana 85. stav 2. ZKP. Potom je okrivljeni poučen o pravu na angažovanje branioca i tom prilikom se okrivljeni izričito izjasnio da svoj iskaz u predistražnom postupku da u prisustvu branioca po službenoj dužnosti – advokata Biljane Mikićević, a sa kojom je prethodno obavio poverljiv razgovor, nakon čega je svojom voljom dao iskaz i konačno, zapisnik o saslušanju je potpisan od strane okrivljenog i branioca po službenoj dužnosti, bez primedbi.

Branilac okrivljenog AA, advokat Jelica Vujanić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazujući dalje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodi kao nezakonit dokaz dokaze prikupljene u odnosu na brojeve telefona koje su navodno koristili okrivljeni. U vezi navedenog, branilac ističe da se ove dokazne radnje preduzimaju na osnovu člana 286. stav 2. i 3. ZKP, a da u konkretnom slučaju u ovom predmetu za brojeve telefona 069/.. i 069/.., nedostaje predlog OJT i naredba sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Kragujevcu. Pored toga o radnjama koje su preduzeli policijski službenici tokom predistražnog postupka bilo je nužno da se obavesti javni tužilac, što je u konkretnom slučaju kod oba krivična dela izostalo. Po navodima branioca, sudska odluka se ne može zasnivati na komunikaciji vezanoj za ove brojeve telefona, te baznim stanicama na koje su isti upućivali.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Jelice Vujanić, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana između ostalog propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, kao i da preduzme druge potrebne mere i radnje i o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima pronađenim ili oduzetim sastaviće zapisnik. Stavom 3. istog člana, propisano je da po nalogu javnog tužioca policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.

Iz spisa predmeta proizlazi da je evidencija ostvarene telefonske komunikacije u odnosu na brojeve telefona 069/ .. i 069/.., lociranje mesta sa koga se komunikacija obavlja i korišćenih baznih stanica, određena na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kragujevcu Str Pov 74/15 od 28.05.2015. godine, kojom je naloženo operaterima Republike Srbije „Telekomu“, „Telenoru“ i „Vipu“ da dostave listinge i evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, kao i korišćenih baznih stanica i mesta sa kojeg su komunikacije obavljane, za navedene telefonske brojeve.

Po nalaženju ovog suda, naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kragujevcu od 28.05.2015. godine za navedene brojeve mobilnih telefona koje su u kritičnom periodu koristili okrivljeni, a koja se nalazi u spisima, doneta je u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. i 3.ZKP i to na osnovu pisanog i obrazloženog predloga VJT Kragujevac Str Pov 74/15 od 28.05.2015. godine.

Imajući u vidu da je javni tužilac organ koji rukovodi predistražnim postupkom i da je nakon informacije o evidenciji korišćenih baznih stanica preduzimao dalje radnje u skladu sa svojim ovlašćenjima, to su po nalaženju Vrhovnog suda neosnovani navodi zahteva da tužilac nije bio obavešten o preduzetim radnjama u zakonskom roku, te su navedeni dokazi pribavljeni na zakonom propisani način i u zakonskom okviru i stoga predstavljaju zakonite dokaze, koji su mogli biti korišćeni u ovom postupku, pa su ocenjeni kao neosnovani navodi i u ovom delu zahteva za zaštitu zakonitosti advokata Jelice Vujanić, da je ovakvim postupanjem suda, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim navedenog, branilac okr. AA, advokat Jovanka Zečević Anđelković, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe i bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je povređen identitet optužbe i presude. Međutim, istaknute povrede obrazlaže činjeničnim navodima u smislu člana 440. ZKP, odnosno, daje sopstveno tumačenje ocene iskaza okr.BB od strane prvostepenog suda, zatim osporava radnju prepoznavanja okrivljenog od strane policijskih službenika, te daje sopstveno tumačenje izvedenih dokaza i iskaza svedoka, kao i oštećenog i izvodi sopstvene zaključke, suprotne zaključcima nižestepenih sudova, odnosno osporava utvrđeno činjenično stanje, a koja povreda, ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Takođe, branilac okr. AA, advokat Jelica Vujanić, ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, međutim, navedene povrede obrazlaže činjeničnim navodima, a naime do kada je zabluda kod oštećenog postojala, te ističe da okrivljeni AA nije preduzeo ni jednu aktivnu radnju kada je u pitanju oštećeni, odnosno ni dovođenje, ni održavanje u zabludi oštećenog, na koji način osporava nižestepene presude u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu člana 440. ZKP, a koja povreda, ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Jovanke Zečević Anđelković i advokata Jelice Vujanić, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1.i 2. ZKP, odlučio kao u izreci i zahteve za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić