Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećena VV upućena je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.241/2023 od 20.06.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovih branilaca, a presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K br.340/19 od 20.12.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA – advokat Jovica Kovačević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz istovremeni zahtev da bude obavešten o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP;

-branilac okrivljenog AA – advokat Miomir Biščić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP (koju pogrešno označava kao povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP), s tim da iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno postupanje, uz istovremeni zahtev da bude obavešten o sednici veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani u delu u kojem se odnose na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP (s tim što je u zahtevu branioca Miomira Biščića očiglednom omaškom navedeno da je u pitanju povreda iz člana 439. tačka 2) ZKP), u oba zahteva ističe se da delo koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je osuđen nije krivično delo, obzirom da se u izreci prvostepene presude uopšte ne navodi oblik krivice u odnosu na tešku telesnu povredu kao težu posledicu koja je proizašla iz osnovnog oblika krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ (branilac Jovica Kovačević), odnosno zbog toga što je u izreci izostao opis oblika krivice u odnosu na nastupelu težu posledicu (branilac Miomir Biščić).

Prema navodima oba zahteva, iz izreke prvostepene presude proizilazi iskučljivo umišljaj kao oblik krivice okrivljenog AA i u odnosu na osnovni oblik predmetnog krivičnog dela i u odnosu na posledicu, budući da prvostepeni sud nije dao nikakave razloge za postojanje nehata u odnosu na tešku telesnu povredu kod oštećene, pa kako je drugostepeni sud potvrdio ovu presudu, to su obe donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, istovetni navodi već su isticani u žalbama branilaca okrivljenog, i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je postupao po žalbama branilaca okrivljenog izjavljenim protiv prvostepene presude, pa kako je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, ove žalbene navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 10, peti stav, i strani 11, stav prvi, drugi i treći, izneo jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, to u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

I po oceni ovoga suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda - da odgovornost za težu posledicu, u konkretnom slučaju za tešku telesnu povredu kod krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, može postojati samo ako je okrivljeni u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, jer bi se u suprotnom – da je postupao sa umišljajem, radilo o sticaju krivičnih dela, kao i da, iako to nije eksplicitno navedeno u izreci, iz obrazloženja prvostepene presude jasno proizilazi da je postojanje umišljaja utvrđeno samo u odnosu na osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici, a da se nehat u odnosu na težu posledicu podrazumeva, imajući u vidu sva utvrđena zakonska obeležja ovog krivičnog dela.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA – advokata Jovice Kovačevića i advokata Miomira Biščića u ovom delu odbijeni su kao neosnovani.

U ostalom delu, isti zahtevi odbačeni su kao nedozvoljeni, iz sledećih razloga:

U obrazloženju oba zahteva ističe se i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva u pogledu same radnje izvršenja osnovnog krivičnog dela nasilje u porodici, jer su reči uvrede koje je okrivljeni uputio oštećenoj pogrešno pravno kvalifikovane kao pretnja da će napasti na njen život i telo, a kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca Jovice Kovačevića i Miomira Biščića u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

Pored toga, branilac Miomir Biščić u podnetom zahtevu navodi da je „odbrana ostala u dilemi da li se u konkretnom slučaju, prema izreci prvostepene presude, radi samo o krivičnom delu iz člana 194. stav 1. KZ ili možda i o krivičnom delu teške telesne povrede iz člana 121. KZ, a zbog čega bi se radilo o sticaju dva krivična dela, i to osnovnog oblika krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ i krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ“.

Imajući u vidu da bi za okrivljenog bilo nepovoljnije kada bi se radilo o sticaju krivičnih dela, te da se stucaj u konkretnom slučaju okrivljenom i ne stavlja na teret, te da je oglašen krivim za jedno krivično delo, to je Vrhovni sud ocenio da je u ovom delu zahtev Miomira Biščića podnet na štetu okrivljenog, pa je zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen, jer je branilac u smislu člana 71. tačka 5) ZKP ovlašćen da zahtev podnosi samo u korist okrivljenog.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić