Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo u smislu člana 485. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Stevan Obrenov, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili ista preinači i to tako što će u celosti usvojiti zahtev za naknadu troškova branioca okrivljenog (uvećane za tarifirane troškove sastava zahteva za zaštitu zakonitosti).

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je u pobijanim rešenjima povređen zakon, jer braniocu okrivljenog nisu dosuđeni troškovi krivičnog postupka na ime naknade za sastav neobrazloženog podneska, kao i na ime naknade troškova prevoza branioca sopstvenim vozilom.

Odredbom člana 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata je propisano da su stranke ili nadležni organ dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova, prema ovoj tarifi, dok je članom 9. stav 1. iste tarife između ostalog, propisano da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz, naknada za smeštaj, naknada za odsustvovanje iz advokatske kancelarije i dnevnice i to za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30% od cene najskupljeg benzina po određenom kilometru, kao i troškovi putarine.

Nadalje, Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u Tarifnom broju 4. stav 1. propisano je da advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1 za sastavljanje obrazloženih podnesaka kojima se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani – molbe radi odlaganja izvršenja kazne zatvora, dok je u stavu 2. propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, između ostalog je propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni Vrhovnog suda pobijanim rešenjima je povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP i člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog suda, branilac ima pravo na naknadu troškova – nagradu i nužne izdatke uvek kada obavlja poslove „izvan sedišta advokatske kancelarije“ (član 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, „Službeni glasnik RS“ br. 121/2012), pa je stoga neprihvatljiv stav u pobijanim odlukama da okrivljenom ne pripadaju troškovi na ime prevoza na navedenoj relaciji, jer branilac sudu nije dostavio dokaze – račune za gorivo i putarinu. Naime, branilac je nesporno bio prisutan na glavnim pretresima, pa u skladu s tim, po stavu Vrhovnog suda, braniocu okrivljenog pripadaju svi troškovi nastali u vezi sa tim, a troškovi se obračunavaju po matematičkoj formuli predviđenoj Advokatskom tarifom, pri čemu sud ima pravo da proveri da li su ti zahtevani troškovi pravilno obračunati u skladu sa tom formulom i da li je okrivljeni tražio realan iznos uzimajući u obzir opštepoznate činjenice „udaljenost suda od kancelarije branioca i cene benzina“.

S tim u vezi, imajući u vidu da braniocu okrivljenog u ovom postupku pripadaju nužni izdaci koje je imao na ime troškova prevoza, te da nije propisana obaveza da se prilikom zahteva za naknadu ovih troškova dostavi dokaz koju vrstu prevoza je branilac koristio u tim situacijama, to nižestepeni sudovi nisu mogli da odbiju zahtev za njihovu naknadu.

Nadalje, pogrešan je i zaključak nižestepenih sudova da braniocu okrivljenog ne pripadaju troškovi na ime sastava neobrazloženog podneska od 21.12.2021. godine, kojim branilac pravda svoj izostanak sa glavnog pretresa, jer u ovom postupku odbrana nije obavezna, imajući u vidu da se Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u Tarifnom broju 4. stav 2. navodi da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku, što predstavlja navedeni podnesak branioca.

Kako je pobijanim rešenjima odbijena isplata nagrade za neobrazloženi podnesak i nužnih izdataka na ime troškova prevoza, to je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP i Tarifnog broja 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Zbog navedenih povreda zakona, Vrhovni sud je usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukinuo pobijana rešenja o troškovima postupka i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje o zahtevu branioca, pri čemu će sud uzeti u obzir primedbe iznete u ovoj presudi i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić