.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7552/2022
12.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milena Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 422/22 od 24.02.2022. godine, u sednici održanoj 12.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 422/22 od 24.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 422/22 od 24.02.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 20546/2020 od 24.06.2021.godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev usvoji. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime naknade nematerijalne štete za trpljenje duševnog bolova i patnje, za narušeni lični i porodični život, za trpljenje neizvesnosti, neodgovaranje državnih organa o stvarnoj sudbini njenog sina rođenog ...1975. godine iznos od 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.06.2021. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 60.750,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 422/22 od 24.02.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka, potvrđena prvostepena presuda (pogrešno označen broj predmeta prvostepene odluke, što se može ispraviti u svako doba) i odbijeni zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne premene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kao o izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11, 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebn revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete po osnovu posledica povrede prava ličnosti isplati 1.250.000,00 dinara sa kamatom, jer tužilji nadležni organi tužene nisu pružili pouzdane informacije o sudbini i statusu njenog deteta rođenog ...1975. godine u porodilištu u ..., što je kod tužilje izazvalo sumnju da dete nije preminulo (kao što joj je saopšteno), već da je nestalo iz porodilišta, primenom Ustava Republike Srbije i člana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je došlo do povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života tužilje, koje pravo je zagarantovano Ustavom Republike Srbije i članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravim i osnovnim slobodama, kod utvrđenog da nadležni organi tužene nisu omogućili tužilji da sazna istinu o sudbini i statusu njenog deteta (krivična prijava tužilje je odbačena od strane OJT u Zrenjaninu) iz kojih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj pravnoj stvari nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi novog tumačenja prava, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse. U ovom postupku ne mogu se primeniti odredbe Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koje se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, br. 18/20 od 03.03.2020. godine), koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a počeo da se primenjuje istekom roka od 3 meseca od dana stupanja na snagu, s obzirom da je tužba u ovoj parnici podneta 10.06.2019. godine, pa nema retroaktivne primene navedenog zakona.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 10.06.2019. godine, sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete u visini od 1.250.000,00 dinara.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene na osnovu člana 403. stav 3. nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužilji nisu dosuđeni traženi troškovi na ime sastava odgovora ne reviziju, s obzirom da nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP. Iz tog razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu trećem izreke, primenom odredbe čl. 165. st.1 Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
