.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2575/2022
11.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca Udruženje osiguravača Srbije, Garantni fond, Beograd, čiji je punomoćnik Željko Marović, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Arsenije Katanić, advokat iz ..., radi regresa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2129/21 od 09.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 11.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2129/21 od 09.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2129/21 od 09.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2129/21 od 09.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 10720/19 od 22.02.2021. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da mu isplati ukupan iznos od 352.934,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 303.509,00 dinara počev od 24.10.2017. godine do isplate, na iznos od 7.619,28 dinara počev od 08.11.2017. godine do isplate, na iznos od 33.300,00 dinara počev od 22.09.2017. godine do isplate, na iznos od 7.966,00 dinara počev od 29.05.2015. godine do isplate i na iznos od 540,00 dinara počev od 17.01.2015. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 75.105,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena iz čije sadržine proizlazi da istu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći razloge tužene za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu radi regresa, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužilac po presudi isplatio naknadu štete prouzrokovane oštećenom licu u saobraćajnom udesu izazvanom isključivom krivicom vozača sada pok. supruga tužilje, koji je upravljao vozilom u vlasništvu tužilje, a koje u momentu nastanka udesa nije bilo registrovano, niti osigurano od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, te je tužbeni zahtev usvojen pozivom na odredbe člana 74. i 99. Zakona o obaveznom osiguranju, člana 277. Zakona o obligacionim odnosima i člana 154. i 155. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, navode iznete u reviziji, i da je pravilno odlučeno o osnovanosti tužbenog zahteva prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati, a da je institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, pod uslovima propisanim citiranom odredbom člana 404. stav 1. ZPP, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Prema utvrđenim okolnostima, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi regresa podneta je 05.11.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela iznosi 352.934,28 dinara (3.001,66 evra).
Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
