.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2542/2022
05.04.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Spasić Pucinikić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Vuk Karadžić“ iz Kladova, radi isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1980/22 od 19.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 05.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1980/22 od 19.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu – Sudska jedinica u Kladovu P1 100/21 od 16.03.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilji na ime troškova za ishranu u toku rada rada za period od 01.11.2019. godine do 30.04.2021. godine, u pojedinačnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos navedenog perioda od dospelosti do isplate, kao u sadržini izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 19.04.2018. godine do 19.04.2021. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos navedenog perioda od dospelosti, pa do isplate, kao u sadržini izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na utvrđene iznose naknada u stavu prvom i drugom izreke, za tužilju uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za PIO, doprinose za obavezno zdravstvenom osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i kod Nacionalne službe za zaspšljavanje doprinose za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, sve po stopi i osnovici koja važi u momentu isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1980/22 od 19.04.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Negotinu – Sudska jedinaca u Kladovu P1 100/21 od 16.02.2022. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev u celini, kao i zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u utuženom periodu bila u radnom odnosu kod tužene na poslovima ... sa koeficijentom za obračun plate 6,83. Tužena je obračun i isplatu zarade tužilji vršila tako što je osnovicu, koju objavljuje Vlada Republike Srbije, množila koeficijentom radnog mesta na osnovu metoda obračuna plate u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19, koji se primenjuje od 18.06.2001. godine), prema kom zakonu se dodaci za regres i ishranu u toku rada za zaposlene kod tužene nisu posebno obračunavali i isplaćivali, jer su sadržani u koeficijentu radnog mesta. Pošto je tako dobijena visina osnovne plate bila niža od iznosa minimalne zarade, tužena je tužilji vršila korekciju plate do iznosa minimalne zarade, pa joj je u utuženom periodu, isplaćivana plata u visini minimalne zarade. Naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora nije izražena kao posebna stavka u obračunu plate tužilje. Veštačenjem je utvrđena visina a ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora i troškova za ishranu u toku rada primenom Opšteg kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“ 50/08 ... 8/09).
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje, jer je zaključio da u isplaćenoj minimalnoj zaradi tužilje nisu sadržane predmetne naknade, prihvatajući metodologiju obračuna iz navedenog Ošteg kolektivnog ugovora.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje za isplatu navedenih naknada, jer je zaključio da je kroz primenu koeficijenta jasno definisanog navedenom Uredbom, donetom na osnovu zakona, u isti uračunata naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 2. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18 – autentično tumačenje), propisano je da se njegove odredbe primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.
Odredbom člana 13. stav 1. i 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 88/17....6/20), propisano je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova, a da se na osnivanje i rad ustanove primenjuju odredbe ovog Zakona i propisi o javnim službama.
Članom 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01 ... 21/16 i dr.), između ostalog, propisano je da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, Autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave, a članom 4. stav 2. navedenog zakona, propisano je da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Prema tome, kako se na tuženu primenjuju propisi o javnim službama, to se po oceni Vrhovnog kasacionog suda na zarade i druga primanja zaposlenih kod tužene primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama.
Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, a u kontekstu navedenih odredbi zakona, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je tužilji iznos naknade za ishranu u toku rada i regresa sadržan u koeficijentu prema kome je tužilji isplaćivana plata, u skladu sa članom 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, zbog čega nema pravo na naknadu koju potražuje postavljenim tužbenim zahtevom, a kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
