.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4444/2022
17.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Dragane Marinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Vidaković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi naknade štete po tužbi i isplate duga po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2950/21 od 15.10.2021. godine, u sednici održanoj 17.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2950/21 od 15.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2950/21 od 15.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2950/21 od 15.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4105/19 od 25.02.2021. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete na osnovu manje isplaćene otpremnine zbog odlaska u penziju iznos od 72.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.01.2017. godine do isplate (stav prvi izreke prvostepene presude), odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog, kojim je tražio da se obaveže tužilac da isplati tuženom na ime duga iznos od 72.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.12.2016. godine do isplate (stav drugi izreke prvostepene presude) i obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 55.470,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate (stav treći izreke prvostepene presude).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao posebnoj primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite po tužbi je isplata na ime naknade štete na osnovu manje isplaćene otpremnine zbog odlaska u penziju, a po protivtužbi isplata na ime duga. Nižestepenim odlukama je usvojen tužbeni zahtev tužioca, dok je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog. Donete presude su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama revizijskog suda, koji je odlučujući u istovetnim činjenično-pravnim sporovima, izrazio pravni stav da poslodavac nije ovlašćen da umanjuje otpremninu za iznos neisplaćenog zajma, i stav da zajam koji je dat zaposlenima nije potraživanje iz građansko-pravnog odnosa na osnovu zajma koje zastareva nakon proteka opšteg roka zastarelosti propisanog članom 371. Zakona o obligacionim odnosima, već potraživanje iz radnog odnosa na koje se primenjuje rok zastarelosti iz člana 196. Zakona o radu kojim je regulisana zastarelost novčanog potraživanja iz radnog odnosa.
Shodno tome, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 27.12.2019. godine. Protivtužba je podneta 10.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi i protivtužbi iznosi 72.200,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela po tužbi i protivtužbi ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
