Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 254/23 od 15.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Jovanovića, a presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K 1282/21 od 16.01.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Jovanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stava 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukinuti pobijane presude, a predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivenog AA je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP i ističe da je prvostepena presuda zasnovana na nezakonitom dokazu. Prema stavu odbrane, kao nezakonit dokaz se označava izveštaj Centra za socijalni rad Čukarica, jer je sačinjavanjem tog izveštaja Centar za socijalni rad prekoračio ovlašćenja i preuzeo ulogu suda unapred inkriminišući okrivljenog. Takođe, prema stavu odbrane, sud je povredio zakon na štetu okrivljenog jer je prihvatio iskaz oštećene dat na glavnom pretresu, a da pri tome istu nije upozorio na odredbe člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 2. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenica koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Članom 7. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici propisano je da su za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom, nadležni policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti, prekršajni sudovi, kao i nadležni državni organi i centri za socijalni rad, kao ustanove.

Po nalaženju ovog suda, izveštaj Centra za socijalni rad sačinjen je od strane ovlašćene institucije koju osniva Republike Srbija – Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Čukarica i stručnog tima u sastavu VV, pedagog i GG – diplomirani socijalni radnik, u skladu sa odredbama Porodičnog zakona i Pravilnika o organizaciji i normativama i standardima rada Centra za socijalni rad, koji sam po sebi, niti po načinu pribavljanja, nije u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku. Pri tome, ovaj izveštaj sačinjen je u postupku zaštite od nasilja BB – vanbračne supruge okrivljenog i njihovog maloletnog deteta, a sam nalaz je rađen na osnovu analize postojeće dokumentacije u dosijeu, koja sadrži obavljene razgovore sa supružnicima, opservaciju istih, kao i stručne procene timskih i supervizorskih konsultacija. Takođe, navedeni izveštaj je urađen na osnovu pisanih dopisa kojima se centru u dva navrata obraćao MUP RS, PS Čukarica.

Imajući u vidu da je predmetni izveštaj Centra za socijalni rad sačinjen od strane stručnog lica i u svemu prema pravilima struke i predstavlja ispravu izdatu od strane nadležnog državnog organa u zakonom propisanoj proceduri, koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podobna da se koristi u krivičnom postupku, to navedeni dokaz ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva za zaštitu zaknitosti, posebno imajući u vidu da upravo iz napred citirane odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (član 7) proizilaze ovlašćenja u pogledu sačinjavanja izveštaja ovog organa kao mišljenja u postupku procene rizika i neposredne opasnosti od nasilja u porodici.

Sem toga, stoji činjenica da je odredbom člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP propisano da je od dužnosti svedočenja oslobođeno lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, ali su neosnovani navodi branioca okrivljenog u podnetom zahtevu da je sud povredio zakon na štetu okrivljenog, jer je prihvatio iskaz oštećene dat na glavnom pretresu, a da pri tome istu nije upozorio na odredbu člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP, a kada se ima u vidu da je vanbračna zajednica između njih prestala da postoji pre prvog saslušanja okrivljenog, te zbog toga i nije stajala obaveza suda da oštećenu upozorava u smislu člana 94. st. 1 tač. 1) ZKP pošto oštećena u tom trenutku nije imala status vanbračne supruge.

Stoga Vrhovni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu.

Branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih presuda učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog, s obzirom, da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 194. stav 1. KZ nije krivično delo, jer je isto definisano posledicom, a radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude nisu bile takvog intenziteta da su prouzrokovale osećaj ugroženosti kod oštećene, iz kog razloga, prema stavu odbrane, nije ni ostvarena posledica krivičnog dela.

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, alternativno je propisana i može se sastojati u primeni nasilja, upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo ili u drskom ili bezobzirnom ponašanju. Neophodno je da je radnja izvršenja takva da je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, a krivično delo je svršeno onda kada dođe do tog ugrožavanja.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni AA dana 19.05.2020. godine pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrozio spokojstvo člana svoje porodice – bivše vanbračne supruge BB, na taj način što je navedenog dana nakon što ga je pozvala oštećena da ga pita kada će da vrati dete, isto joj se obratio rečima: „Ko si ti da ja tebi kažem kada ću da ga vratim, ima da ga odvedem negde, neću ja tebi da polažem račune, videćeš šta ću sve da mu kažem za tebe, odvešću dete u selo“, a na pitanje oštećene zašto tako razgovara sa njom, isti joj je uputio pretnje: „Nataknem te na ku..c, sve ću vas pobiti i tebe i tvoje na kolac, videćete vi ko sam ja“, da bi zatim dana 30.09.2020. godine, dok su oštećena i maloletno dete čekali okrivljenog, isti je pozvao telefonom oštećenu i počeo da viče zašto su na parkingu, da bi se nakon par sekundi pojavio ispred njih, počeo ponovo da viče i obratio se oštećenoj rečima: „Je..ću ti mater, gde ti čekaš, puši ku..c babo“. U izreci je navedeno i da je okrivljeni bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, kao i da je kritičnom prilikom postupao u uračunljivom stanju.

Po nalaženju ovog suda, u radnjama okrivljenog stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u upotrebi kvalifikovane pretnje prema oštećenoj, kojom radnjom je prouzrokovana posledica tog krivičnog dela u vidu ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja člana porodice – bivše supruge, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji obuhvata svest o zabranjenosti dela.

Pri tome, po stavu Vrhovnog suda, pretnja koju je okrivljeni kritičnom prilikom uputio oštećenoj je bila ozbiljna i stvarna i kao takva objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva člana porodice, do čega je u konkretnom slučaju i došlo, a imajući u vidu konkretne okolnosti događaja opisanog u izreci presude.

Stoga su u izreci pravnosnažne presude, po oceni ovog suda, jasno opisani svi bitni elementi, kako objektivni, tako i subjektivni krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve bitne elemente tog krivičnog dela i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, branilac okrivljenog AA, navodi da je suđenje dana 01.02.2022. godine održano pred promenjenim većem, pa je sud dana 23.03.2022. godine, glavni pretres trebalo da otpočne iznova, čime je takođe prema stavu odbrane povređen zakon, a branilac na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 388. stav 1. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 388. stav 1. ZKP, shodno odredbama člana 485. nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nije dozvoljen razlog u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne opisuje u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u napred navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, jer branilac u zahtevu nije obrazložio konkretnu povredu zakona (član 438. stav 1. tačka 9) ZKP), odnosno u čemu se ista sastoji.

Vrhovni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić