Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Slaviša Pavlović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6419/20 od 21.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 23.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6419/20 od 21.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6419/20 od 21.10.2020. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P 1778/19 od 25.05.2020. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha usled duševnih bolova izazvanih povredom časti i ugleda zbog lažnog prijavljivanja u predmetu Opštinskog organa za prekršaje u Velikoj Plani Up 663-4/05, isplati iznos od 120.000,00 dinara i zbog lažne prijave prekršajnim organima Velike Plane iznos od 612.336,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, kao i na ime naknade materijalne štete zbog ugovorene, a izgubljene zarade iznos od 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2005. godine do isplate i iznos od 160.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2005. godine do isplate, a obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 52.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca, u smislu člana 401. stav 2. tač. 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti, osim iz člana 393. ovog zakona.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br.55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine) je propisano da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Tužilac je podneo tužbu radi naknade štete 31.10.2005. godine. Vrednost predmeta spora je 1.142.336,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 85,5261 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 13.356,58 evra. Prvostepena presuda je doneta 25.05.2020. godine, a drugostepena 21.10.2020. godine, što znači da se primenjuje navedeni Zakon o izmenama i dopunama ZPP, u odnosu na dozvoljenost revizije.

Kako vrednost predmeta spora pravnosnažne presude koja se pobija revizijom ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 395. i 404. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić