.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3575/2022
26.07.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, dr Ilije Zindovića, Dobrile Strajina i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Suzana Vasiljević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Jugović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 617/21 od 23.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.07.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 617/21 od 23.12.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 617/21 od 23.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 617/21 od 23.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 321/19 od 24.03.2021. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev, održano na snazi rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Kuršumliji Pl 31/19 od 12.07.2019. godine, kojim je naloženo tuženom da tužiocu vrati pozajmljeni iznos novca od 1.350 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.484,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom, primenom člana 460. stav 4. Zakona o parničnom postupku održano je na snazi rešenje o platnom nalogu, kojim je naloženo tuženom da tužiocu vrati pozajmljeni iznos novca od 1.350 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa troškovima postupka. Ovo zbog toga što je prema utvrđenom činjeničnom stanju, zasnovanom na iskazima stranaka i saslušanih svedoka, tužilac tuženom pozajmio iznos koji tužbom traži, a tuženi prema pravilima o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP nije dokazao da je tužiocu zajam vratio, zbog čega je primenom člana 17. Zakona o obligacionim odnosima u obavezi da tužiocu pozajmljeni iznos novca vrati.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.07.2019. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 1.350 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
