.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18877/2022
31.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirsad Muderizović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Radiša Čakara, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1122/22 od 18.08.2022. godine, u sednici održanoj 31.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1122/22 od 18.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1122/22 od 18.08.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1122/22 od 18.08.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 1762/21 (16) od 31.01.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da mu na ime duga isplati 9.309,61 CHF (švajcarskih franaka) u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu za veće traženje na ime duga od dosuđenog u stavu prvom izreke presude do traženih 18.369 CHF i 1.000 evra. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 156.888,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1122/22 od 18.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac i tužena su blagovremeno izjavili reviziju, tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP), a tužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 i 10/23- drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba novog tumačenja prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ukazivanje u reviziji na drugačije odluke, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav. Revizijom tužioca se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizije tužioca i tužene nisu dozvoljene.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi duga podneta je 25.11.2016. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude po reviziji tužioca je 9.397 evra, a po reviziji tužene je 8.628 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizije tužioca i tužene nisu dozvoljene.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavovima drugom i trećem izreke.
Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP,
zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
