Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 45/12
13.06.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                         Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Veska Krstajića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.O., zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 305/12 od 23.05.2012. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.18925/10 od 07.06.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu  Kž1 5442/11 od 12.12.2011. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a, dana 13.06.2012. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 305/12 od 23.05.2012. godine, kao osnovan, pa se UKIDAJU pravnosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.18925/10 od 07.06.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu  Kž1 5442/11 od 12.12.2011. godine i predmet vraća Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.18925/10 od 07.06.2011. godine okrivljeni G.O. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljenom je na osnovu člana 246a. stav 3. KZ u vezi člana 87. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge marihuane težine 0,42 grama. Na osnovu člana 193. i 196. stav 4. ZKP okrivljeni je oslobođen od obaveze plaćanja sudskih troškova te je odlučeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava.

 

 

 

                        Presudom Apelacionog suda u Beogradu  Kž1 5442/11 od 12.12.2011. godine, uvaženjem žalbe Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, preinačena je u pogledu odluke o krivičnoj sankciji prvostepena presuda tako što je drugostepeni sud okrivljenog za krivično delo za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.

 

                        Protiv ovih presuda, Republički javni tužilac  podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. u vezi člana 226. stav 9. ZKP-a; člana 368. stav 1. tačka 11. u vezi člana 361. stav 7. ZKP-a i povrede člana 445. stav 3. ZKP-a, učinjenih na štetu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a u odsustvu obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda i predloga iznetih  u zahtevu, našao:

 

                        Zahtev  za zaštitu zakonitosti je osnovan.

 

                        Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Republički javni tužilac se zahtevom za zaštitu zakonitosti osnovano poziva na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. u vezi člana 226. stav 9. ZKP-a, koju je prvostepeni sud učinio na štetu okrivljenog G.O., jer se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP-a ne može zasnivati.

 

                        Iz odredbe člana 18. stav 2. ZKP-a proizlazi da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom ili su ZKP-om ili drugim zakonom izričito zabranjeni.

 

                        Odredba člana 226. stav 9. ZKP-a propisuje da će organ unutrašnjih poslova saslušati osumnjičenog prema odredbama ZKP-a ako on, u prisustvu advokata, pristane da da iskaz, o čemu će obavestiti nadležnog javnog tužioca koji može prisustvovati saslušanju osumnjičenog kao i da se zapisnik  o ovom saslušanju i samo u ovoj procesnoj situaciji ne izdvaja iz spisa, te da se može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

 

                        Međutim, iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud dana 07.06.2011. godine na glavnom pretresu održanom prema odredbama u skraćenom postupku u odsustvu okrivljenog, u dokaznom postupku, pročitao iskaz okrivljenog koji je on dao u svojstvu osumnjičenog prilikom saslušanja od strane ovlašćenih službenih lica organa unutrašnjih poslova 12.01.2010. godine, ali  

 

 

 

bez prisustva branioca, zbog čega se ovaj zapisnik o saslušanju u smislu člana 226. stav 9. ZKP-a nije mogao koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, bez obzira na okolnost što je okrivljeni tada prihvatio da bude saslušan u prisustvu svoje majke a bez prisustva branioca.

                        Stoga je prvostepeni sud presudu zasnovao na nedozvoljenom dokazu, utvrdivši na osnovu  ovog iskaza da je okrivljeni priznao izvršenje predmetnog krivičnog dela, čime je na štetu okrivljenog učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. u vezi člana 226. stav 9. ZKP-a.

 

                       

 

                        Vrhovni kasacioni sud nalazi, da je samim tim prvostepeni sud iz napred iznetih razloga pogrešno našao i da je okrivljeni ranije bio saslušan, zbog čega u konkretnom slučaju nisu bile ispunjene sve neophodne pretpostavke za održavanje glavnog pretresa bez prisustva okrivljenog u smislu člana 445. stav 3. ZKP-a. Stoga je prvostepeni sud, time što je održao glavni pretres bez prisustva okrivljenog iako za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi, na njegovu štetu povredio i odredbu člana 445. stav 3. ZKP-a, što je bilo od uticaja na zakonito i pravilno donošenje presude, a što se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti.

 

                        Po oceni ovoga suda osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. u vezi člana 361. stav 7. ZKP-a na štetu okrivljenog, jer prvostepena presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama. Naime, u obrazloženju presude, prvostepeni sud je samo konstatovao da je dana 06.07.2011. godine doneo rešenje da se glavni pretres održi u odsustvu okrivljenog u smislu člana 445. stav 3. ZKP-a ne navodeći razloge u obrazloženju kojima se rukovodio za primenu ove odredbe,  što je bio dužan da učini u smislu člana 361. stav 7. ZKP-a.

 

                        Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Beogradu time što, odlučujući o žalbi, svojom presudom nije otklonio navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380. stav 1. tačka 1. ZKP-a i sam povredio zakon na štetu okrivljenog.

 

                        Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 425. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                           Predsednik veća-sudija

 

Vesna Veselinović,s.r.                                                              Bata Cvetković,s.r.