Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa odredbama člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revidenta o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenoj u drugostepenom postupku. Drugostepeni sud je na osnovu odredbi članova 387. stav 1. tačke 4. i 5, 391. stav 2. i 394. tačka 4. tog zakona u celosti odlučio o žalbi kojom je tužena pobijala prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tužene od 01.09.2006. godine, na radnom mestu vaspitačice. Povodom pritužbi jednog roditelja na tužiljin rad sa decom, tužena je formirala tim za sprečavanje diskriminacije i zlostavljanja dece koji je odlučio da se tužilja izmesti iz grupe u kojoj je do tada obavljala rad. Tužilja je rešenjem direktora tužene od 10.01.2020. godine, upućena na ciljani lekarski pregled radi procene njenih psihičkih, fizičkih i zdravstvenih sposobnosti za rad sa decom. Pregled je obavljen u Institutu za medicinu rada koji je nakon toga uputio tuženoj obaveštenje da je kod tužilje, zbog konstatovanih oboljenja, utvrđena nesposobnost za rad sa decom i omladinom. Direktor tužene, na osnovu izveštaja o rezultatima zdravstvenog pregleda, 12.03.2020. godine doneo je rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje zbog neispunjavanja uslova za rad sa decom u pogledu psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti. Rešenjem Upravnog odbora tužene od 02.04.2020. godine odbijena je tužiljina žalba izjavljena protiv rešenja o prestanku radnog odnosa.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su pobijana rešenja o prestanku radnog odnosa doneta pogrešnom primenom člana 167. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u vezi sa članom 139. tog zakona jer tužilja ne zasniva radni odnos kod tužene. Po stanovištu tog suda, radni odnos tužilje mogao je prestati samo na osnovu člana 176. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, nakon sprovedenog postupka za utvrđivanje gubitka njene radne sposobnosti. Iz tih razloga, prvostepeni sud je poništio rešenja o prestanku radnog odnosa tužilje i primenom člana 191. Zakona o radu odlučio o drugim tužiljinim zahtevima.

Drugostepeni sud je, nalazeći da odlučivanje o zahtevu za uplatu poreza i raspoređivanje tužilje na radno mesto u skladu sa njenom stručnom spremom i radnim iskustvom nije u nadležnosti suda, ukinuo prvostepenu presudu i u tom delu odbacio tužbu, a u preostalom delu istu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, rešenja o prestanku radnog odnosa su zakonita, zasnovana na odredbi člana 167. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jer je utvrđeno da tužilja ne ispunjava uslove iz člana 139. stav 1. tog zakona, zbog čega nije osnovan tužiljin zahtev za njihov poništaj i njeni zahtevi za vraćanje na rad i naknadu štete.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda prihvata i revizijski sud.

Odredbom člana 139. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u radni odnos u ustanovi može primiti lice pod uslovima propisanim zakonom, između ostalog i ako ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima. Prema stavu 2. te odredbe, uslovi za prijem u radni odnos dokazuju se prilikom zasnivanja radnog odnosa i proveravaju se u toku rada. Odredbom člana 167. stav 2. tog zakona propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos ako se tokom njegovog trajanja utvrdi da ne ispunjava uslove iz člana 139. stav 1. ili ako odbije da se, na zahtev direktora, podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.

U konkretnom slučaju, pregledom obavljenim u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi utvrđeno je da tužilja nije zdravstveno sposobna za obavljanje rada sa decom, tako da su bili ispunjeni uslovi za prestanak njenog radnog odnosa po citiranim odredbama navedenog zakona. Ovde se ne radi o gubitku radne sposobnosti kao razlogu za prestanak radnog odnosa po sili zakona, predviđenog članom 176. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, odnosno o potpunoj nesposobnosti tužilje za rad. Tužilja nema zdravstvenu sposobnost za rad sa decom, za obavljanje poslova vaspitača, a u takvoj situaciji je posebnim zakonom predviđen prestanak radnog odnosa.

Iz tih razloga nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pa je zato na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić