Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, budući da je Vrhovni kasacioni sud u više odluka pri ovakvoj i sličnoj situaciji izrazio stav da postoji odgovornost tužene Republike Srbije za nepravilan rad državnih organa u obavljanju svojih dužnosti.

Zbog toga je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o osnovanosti revizije u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju kat.parc. ... KO ..., površine 18 ari 24 m2, bila je u Službi za katastar nepokretnosti uknjižena kao društvena svojina sa pravom korišćenja BB u delu od 2/4 i VV i GG od po ¼ dela. Dana 24.12.1987. godine tužilac je od VV i GG u svojstvu kupca kupio - zaključio ugovor o kupoprodaji naznačene nepokretnosti – livade na ... – Opština ... AA je kao kupcu prodata ½ te parcele za cenu od 300.000,00 dinara. Ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Subotici pod Ov 4939/2000 dana 25.07.2000. godine. Odlukom SO Subotica broj 14/91, predmetna parcela je deljena na tri parcele i to na kat.parc. 1185/1, kat.parc. 1185/2 površine 15,57 ari i kat.parc. 1185/3, te parcele su i dalje ostale upisane kao društvena svojina sa pravom korišćenja BB 2/4 i VV i GG po ¼. Dana 31.07.2000. godine, AA je sa VV i GG iz ... zaključio ugovor o korišćenju ½ naznačenih parcela, upisane u ZKUL ... KO ... Ugovor je overen kod Opštinskog suda u Subotici pod Ov 5208/2000 od 02.08.2000. godine. Na kat.parc. 1185/2 nalazila se kuća koju je ranije izgradio BB. Kat.parc. 1185/3 je predviđena za proširenje ulice, a 1185/1 je predviđena kao nova ulica za ulazak u druge parcele, a između ostalog i za kat.parc. (u drugom delu) 1185/2 KO ... BB je podneo zahtev za legalizaciju kuće. Pre toga, obzirom da je između AA i BB postojao suvlasnički odnos na tim parcelema, isti su podneli zahtev za uređenje načina korišćenja kat.parc. 1185/2 (dana 20.05.2004. godine) i Opštinski sud u Subotici u vanparničnom predmetu je doneo rešenje R 651/23 kojim je uređen način korišćenja kat.parc. 1185/2 površine 15,57 m2. Tužilac je redovno održavao svoj deo parcele. Hteo je da na istoj podigne objekat, ali je čekao građevinsku dozvolu. Kako nije bio urađen detaljni plan, od svega toga je odustao, pa je otišao na selo, a svom sinu je preneo obavezu da održava parcelu. Njegov sin je kasnije otišao za Slovačku i retko je dolazio na parcelu. Odlučujući o zahtevu investitora BB iz ..., Odeljenje za građevinarstvo opštinske uprave Opštine Subotica je donelo rešenje II 02-351-1495/2005 i odobrilo izgradnju i upotrebu objekta BB – legalizacija – prema priloženom i odobrenom projektu. Nakon toga, Opštinski sud u Subotici je 13.07.2005. godine po predlogu BB kat.parc. 1185/2 upisao kao državnu svojinu, vlasništvo Republike Srbije, a uknjižio je pravo svojine na stambenom objektu u korist BB, kao i njegovo pravo korišćenja 2/4 od parcele. Dana 17.01.2018. godine, Osnovni sud u Subotici je doneo rešenje O.br. 3531/2017 i iza smrti pok. BB za njegovog naslednika oglasio njegovog sina BB. Predmet zaostavštine između ostalog činila je ½ nepokretnosti upisane u Listu nepokretnosti ... KO ..., kat.parc. 1185/1, površine 1 ar 08 m2, kat.parc. 1185/3, površine 1 ar 59 m2 i cela nekretnina upisana u Listu nepokretnosti ... KO ..., kat.parc. 1185/2, površina parcele 9,78 ari. Nakon donošenja Zakona o katastru i premeru nepokretnosti od 2009. godine došlo je do kretanja podataka od Zemljišno- knjižnog odeljenja Opštinskog suda u Subotici ka Službi za katastar nepokretnosti, pa je nakon toga na BB, preuzimanjem podataka iz zemljišnih knjiga, u Službi za katastar neporketnosti u listu broj ... KO ..., upisano da je kat.parc. 1185/2 u privatnoj svojini BB. Tužilac je u toku 2018. godine saznao da se na toj parceli gradi drugi objekat. Proverom je utvrdio da je između BB kao i prodavca i DD i ĐĐ kao kupaca zaključen ugovor o kupoprodaji, pri čemu je BB, prodao kuću upisanu u Listu nepokretnosti ... KO ..., kao i parcelu 1185/2 koja parcela ima površinu 15 ari i 58 m2. Sada u Službi za katastar nepokretnosti novi kupci, DD i ĐĐ su uknjiženi kao vlasnici zgrade – objekta površine 80 m2 kao i kat.parc. 1185/2 KO ... U vezi te kupoprodaje overen je ugovor kod javnog beležnika Jasmine Filipov dana 16.07.2018. godine pod br. OPU 1093/2018. Ostale dve parcele kat.parc. 1185/1 i 1185/2 i dalje se vode kao vlasništvo Republike Srbije sa pravom korišćenja ½ tužilac, a ½ BB, sin ranije preminulog BB1. Tužilac smatra da je nepravilnim postupanjem organa Republike Srbije za istog nastupila šteta jer je proknjižavanjem BB kao isključivog korisnika kat.parc. ... KO ... isti lišen prava na toj parceli. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka ekonomske struke, pri čemu je utvrđeno da je tržišna vrednost ½ naznačene parcele 1.651.480,00 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, nalazeći da svako nepravilno postupanje državnog organa, a u okviru zakonskih ovlašćenja, ne dovodi do obaveze da se naknadi šteta koja je nastala kao posledica takvog rada, tj. rada njenih organa. Samo u slučaju ukoliko se radi o prekoračenju, zloupotrebi ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja, u takvom slučaju postoji odgovornost pravnog lica za nastalu štetu trećem licu. Tužilac nije dokazao da postoji uzročno-posledična veza između štete i radnje – postupanja državnog organa, jer se isti kretao u okviru zakonskih ovlašćenja.

Drugostepeni sud je prihvatio argumente prvostepenog suda uz dodatni zaključak da imajući u vidu odredbe člana 83. Zakona o planiranju i izgradnji koji propisuje da vlasnici objekata koji su igrađeni na ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini imaju pravo korišćenja postojeće građevinske parcele dok taj objekat postoji. Imajući u vidu činjenicu da je tužilac imao pravo korišćenja na parceli, a ne pravo svojine, to iako je ostao bez prava korišćenja na parceli, obzirom da nije imao pravo svojine, nema pravo na naknadu štete, a nije dokazao da postoji nezakonit i nepravilan rad organa tužene usled kojih je lišen prava na imovinu, te da u takvom slučaju ne može doći do primene odredbe člana 172. stav 1. ZOO.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakva pravna argumentacija nižestepenih sudova nije prihvatljiva. Naime, činjenica je da je tužilac bio upisan kao nosilac prava korišćenja na ½ od kat.parc. ... KO ... Donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji omogućeno je pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine. U suštini pravo korišćenja na zemljištu predstavlja pravo svojine, s tim što se sprovodi posebna procedura upisa u Službi za katastar nepokretnosti, što u ovom slučaju nije realizovano. Međutim, to ne znači da se ne može smatrati da je ovakvim postupanjem državnog organa u fazi kretanja podataka, preuzimanjem od zemljišno-knjižnog odeljenja Opštinskog suda u Subotici ka Službi za katastar nepokretnosti) došlo do nepravilnog rada državnog organa. Prema članu 35. stav 2. Ustava RS predviđeno je da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koja mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Prema članu 172. stav 1. ZOO propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Nižestepeni sudovi ne razlučuju nezakonit od nepravilnog rad. U konkretnom slučaju, iz izvedenih dokaza očigledno proizilazi da se radi o nepravilnom radu državnog organa tužene Republike Srbije, što predstavlja osnov za naknadu štete u smislu citirane odredbe Ustava i Zakona o obligacionim odnosima. Suprotno tumačenje dovelo bi do potpune pravne nesigurnosti da bi neko zbog greške i nepravilnog rada državnog organa mogao da pretrpi štetu, a da nema pravo na naknadu iste. Tužilac je gubljenjem prava korišćenja na ½ sporne parcele (koje pravo korišćenja predstavlja pandan svojini), pretrpeo štetu. Država Srbija odgovara za pravilan rad svojih organa, trećim licima u slučaju nepravilnog postupanja lica koja rade u državnim organima. Shodno tome proizilazi da tužilac ima pravo na traženu naknadu štete.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, ponovo izvršiti ocenu izvedenih dokaza, oceniće nalaz veštaka Morović Morike i koji nalaz nije ocenjen zbog odbijanja tužbenog zahteva), oceniće primedbe tužene na nalaz tog veštaka po potrebi izvešće dodatne dokaze i pravilnom ocenom doneće zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

dr Ilija Zindović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić