.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4585/2023
23.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milomir Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Maja Ružić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 628/22 od 09.06.2022. godine, u sednici održanoj 23.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 628/22 od 09.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 628/22 od 09.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 152/17 od 30.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da delimično ostaje na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Loznici Iv 121/16 od 12.02.2016. godine za iznos glavnog duga od 333.242,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.05.2016. godine do isplate i 12.143,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka i prigovor tuženog u ovom delu odbijen. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen prigovor tuženog i za deo glavnog duga, ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Loznici Iv 121/16 od 12.02.2016. godine za iznos od 98.230,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.05.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kompenzacioni prigovor istaknut od strane tuženog kojim je tražio da sud utvrdi da je potraživanje tuženog prema tužiocu po osnovu naknade štete i neosnovano naplaćenih iznosa u predmetima Osnovnog suda u Loznici bliže navedenih u ovom stavu izreke, kao i izvedenih radova u ukupnom iznosu od 253.536,74 dinara, da se obaveže tužilac da tuženom isplati 253.536,74 dinara i da se obaveže tuženi da tužiocu isplati 230.070,00 dinara, te da se kompenzuju potraživanja tužioca i tuženog za 230.070,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 197.964,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za troškove postupka preko dosuđenog a do traženog iznosa od 290.050,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog da mu tužilac plati troškove parničnog postupka od 279.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 628/2022 od 09.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tuženi u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženje pobijanih odluka u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, a navodi revizije kojima se osporava odluka o osnovanosti kompenzacionog prigovora ukazivanjem na savesnost tužioca prilikom zastupanja tuženog u sudskim postupcima i time pričinjenu štetu tuženom, usmereni su na ocenu dokaza i dokazni postupak, čime se zapravo osporava utvđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člna 407. stav 2. ZPP.
Iz iznetih razloga, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Postupak je započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave 28.04.2016. godine, a po prigovoru izvršnog dužnika nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga, vrednost predmeta spora je 431.742,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela od 333.242,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga (tužbe), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
