Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), ukazujući na potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Prema navedenoj odredbi zakona revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje u reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge nižestepenih sudova za odluku o tužbenom zahtevu, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni novog, ujednačenog tumačenja prava. Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada nematerijalne štete za preprpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, objavljivanjem nedopuštene i subjektivno uvredljive informacije u sredstvima javnog informisanja. Odluka u sporovima sa ovakvom vrstom pravne zaštite zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom pojedinačnom predmetu, tako da sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 3265/18 od 13.06.2018. godine, na koju revizija ukazuje kao primer neujednačene sudske prakse, ne odnosi se na identičnu činjeničnu i pravnu situaciju kao što je konkretna, već na izraženo pravno shvatanje povodom odlučivanja o troškovima postupka, pa ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava u pogledu odlučivanja o naknadi nematerijalne štete. Takođe, razlozi revizije se odnose i na izostanak odluke o spajanju parnica koje je tužilja, po navodima revizije pokrenula protiv tuženih, što spada u domen primene odredaba parničnog postupka, a posebna revizija se može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Zbog toga je, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/2014 ... 12/2016), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, revizija je dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude. Stavom 2. navedenog člana, propisano je da u parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti i tužilac i tuženi.

Stavom 3. tog člana, propisano je da se protiv presude drugostepenog suda u parnici po tužbi za objavljivanja odgovora ne može izjaviti revizija.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena, tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete je delimično usvojen, a vrednost predmeta spora pobijanog dela (200.000,00 dinara) ne prelazi merodavani cenzus za dozvoljenost revizije u imovinskopravnim sporovima, na osnovu čega je Vrhovni sud, ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP u vezi člana 126. stav 2. citirane odredbe posebnog zakona.

Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer nisu bili potrebni za vođenje ove parnice.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić