.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18860/2023
13.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog JP ''Putevi Srbije'' Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1377/2019 od 17.04.2019. godine, u sednici održanoj 13.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1377/2019 od 17.04.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1377/2019 od 17.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1546/16 od 12.12.2018. godine, stavom 1. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete po osnovu uništenog trajnog bilja i rastinja sa kat.parcela br. .. i .., ukupne površine 3.126 m2, po kulturi njiva 2.klase, upisana u LN br. .. KO ..., isplati iznos od 452.475,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.12.2018. godine, kao dana prvostepenog presuđenja, pa do isplate, dok je odbijen zahtev za traženu zakonsku zateznu kamatu za period od 23.03.2016. godine do 11.12.2018. godine, kao neosnovan. Stavom 2.izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu isplati na ime naknade štete po osnovu oduzetog zemljišta k.p. br. .. i .., ukupne površine 3.126 m2, po kulturi njiva 2.klase, upisana u LN br. .. KO ..., isplati iznos od 2.031.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.12.2018. godine, pa do isplate, kao neosnovan. Stavom 3.izreke, odbijen je prigovor nenadležnosti suda, kao neosnovan. Stavom četiri izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 118.699,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana izvršnosti odluke pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1377/2019 od 17.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 1546/16 od 12.12.2018. godine, u usvajajućem delu prvog stava izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je ista presuda u drugom i četvrtom stavu izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje u tom delu,
Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime uništenog trajnog bilja i rastinja na kat.parcelama vlasništvo tužioca, usled radova tuženog na izgradnji autoputa. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje o postojanju odgovornosti tuženog, kao investitora na izgradnji objekta, za predmetnu štetu pričinjenu tužiocu. Ukazivanje revidenta na drugačije odluke sudova nije od uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji, imajući u vidu da odluka o tužbenom zahtevu u ovoj vrsti parnica zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja o postojanju uzročno- posledične veze između izvođenja radova na izgradnji auto-puta i nastale štete na okolnim parcelama u svakom konkretnom predmetu.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 15.04.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 2. 483.375,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
