Istim rešenjem određeno je da se upravljanje trajno oduzetom imovinom iz stava 1. tog rešenja poverava Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Navedenim rešenjem naloženo je Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti K.O. Užice da na nepokretnosti koja je trajno oduzeta od vlasnika osuđenog AA i opisana u stavu 1. ovog rešenja izvrši upis odluke o trajnom oduzimanju imovine.

Istim rešenjem naloženo je Ministarstvu unutrašnjih poslova, PU Užice, Odeljenje saobraćajne policije da u Jedinstveni registar motornih i priključnih vozila za putničko motorno vozilo koje je trajno oduzeto od vlasnika osuđenog AA i opisano u stavu 1. ovog rešenja izvrši upis odluke o trajnom oduzimanju imovine.

Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Kezić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav. 1. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijano rešenje, tako što će odbiti žalbu Osnovnog javnog tužioca u Užicu i potvrditi rešenje Osnovnog suda u Užicu 3 TOI br. 1/22 od 05.07.2023. godine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnog rešenja protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je u pobijanom rešenju primenjen Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, br. 32/13 i 94/16), a ne važeći Zakon o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, br. 32/13, 94/16 i 35/19) koji, u članu 82. imperativno propisuje da će se započeti postupci do dana stupanja na snagu tog zakona okončati po odredbama tog zakona, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Branilac dalje navodi da aktuelni zakon u odredbi člana 2. propisuje krivična dela na koja se primenjuju odredbe zakona, između ostalog za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. i 3. ZKP, koji u stavu 2. kao kvalifikatornu okolnost predviđa iznos čije se plaćanje izbegava iz stava 1. ovog člana da mora preći iznos od 5.000.000,00 dinara, pa kako je okrivljeni u konkretnom slučaju oglašen krivim zbog poreske utaje u manjem iznosu od toga, primena odredbi ovog zakona u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni AA pravnosnažno osuđen nije propisana.

Osnovni javni tužilac u Užicu je dana 15.06.2018. godine podneo zahtev za trajno oduzimanje imovine čiji je vlasnik osuđeni AA, za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela i to imovine bliže navedene u tom zahtevu, a pošto je okrivljeni AA već bio pravnosnažno osuđen između ostalog i za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ presudom Osnovnog suda u Užicu K 561/17 od 21.12.2017. godine, dakle u vreme važenja Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, br. 32/13 i 94/16-u daljem tekstu raniji zakon) koji je u članu 2. stav 1. tačka 5. propisivao da se odredbe ovog zakona primenjuje na krivična dela protiv privrede, između ostalog na krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. KZ za koje krivično delo je okrivljeni AA između ostalog pravnosnažno osuđen.

Odredbom člana 4. stav 4. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, br. 32/13, 94/16 i 35/19 u daljem tekstu važeći zakon) koji je važio u vreme donošenja pobijanog rešenja propisano je da se ako odredbama ovog zakonika nije drugačije propisano, shodno primenjuje Zakonik o krivičnom postupku.

Ranijim Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je važio u momentu podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine, čiji je vlasnik osuđeni AA, koji je bio pravnosnažno osuđen za krivično delo, između ostalog, poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, navedeno krivično delo je tim zakonom bilo propisino kao krivično delo na koje se primenjuje ovaj zakon, pa je po nalaženju Vrhovnog suda, pravilan stav suda iznet u rešenju protiv koga je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, da je u tom smislu ispunjen uslov za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, a da odredbe važećeg zakona, kojim je propisano da će se započeti postupci do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona, nisu od uticaja na postojanje uslova u pogledu postojanja krivičnog dela za koje se može izreći trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, već je navedena zakonska odredba procesnog karaktera i odnosi se samo na pravila po kojima se vodi postupak po zahtevu za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, u kom smislu nema mesta primeni člana 5. KZ, koji se odnosi na primenu materijalnog prava. Ovo tim pre što je krivično delo za koje okrivljeni AA pravnosnažno osuđen i u odnosu na koje je podnet zahtev za trajno oduzimanje imovine, po tada važećem zakonu, izmenama tog zakona samo prenumerisano, pa je Vrhovni sud navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovane.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi i da je pobijanim rešenjem povređen zakon, na taj način što Osnovni javni tužilac u Užicu, ni u prethodnom, ni u noveliranom zahtevu za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, nije naveo vrednost imovine čije se oduzimanje traži.

Odredbom člana 44. stav 2. važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (a odredbu identične sadržine je sadržao i ranije važeći zakon) propisano je da rešenje o trajnom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, zakonski naziv krivičnog dela iz presude, podatke o imovini koja se oduzima, odnosno vrednost koja se oduzima od vlasnika ako je raspolagao imovinom proisteklom iz krivičnog dela u cilju osujećenja i njenog oduzimanja i odluku o troškovima upravljanja privremeno oduzetom imovinom imovinskopravnom zahtevu oštećenog i troškovima zastupanja.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da rešenje o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela mora sadržati vrednost koja se oduzima od vlasnika, ako je vlasnik raspolagao imovinom proisteklom iz krivičnog dela u cilju osujećenja njenog oduzimanja, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, pa pobijano rešenje naznačenje vrednosti te imovine nije trebalo ni da sadrži, a suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić