Istom presudom određeno je da će troškovi vođenja postupka pasti na teret budžetskih sredstava suda u smislu odredbe člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, dok će o visini istih sud odlučiti posebnim rešenjem u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP, koja se u smislu odredbe člana 4. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica primenjuje u ovom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kžm1 65/23 od 06.12.2023. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru preinačena je presuda Višeg suda u Novom Pazaru Km 25/23 od 02.08.2023. godine samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud maloletnog sada punoletnog AA za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude, osudio na kaznu maloletničkog zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 12.12.2022. godine do 13.01.2023. godine i istovremeno mu je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od 3 godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok je žalba branioca maloletnog sada punoletnog AA odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac maloletnog sada punoletnog AA, advokat Rešad Plojović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i tačka 12), stav 2. tačka 2) i 3) u vezi člana 437. stav 1. ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa člano, 423. ZKP i člana 14. KZ i povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. KZ, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud u celini ili delimično ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili da u celini ili delimično preinači pobijane presude, tako što će maloletnog sada punoletnog AA oslobodi povodom krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret ili umanji kaznu koja mu je izrečena.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. U sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Osnovano branilac maloletnog sada punoletnog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi čana 54. KZ, jer je sud kvalifikatornu okolnost krivičnog dela za koje je maloletni sada punoletni AA oglašen krivim, prilikom odmeravanja kazne cenio kao otežavajuću okolnost.

Odredbom člana 289. stav 1. KZ propisano je da učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa ili time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 297. stav 2. KZ propisano je ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. st. 1, 3. i 4. i člana 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

U obrazloženju prvostepene presude (strana 19. stav 4) navedeno je da „od otežavajućih okolnosti sud nalazi da postoji visok stepen krivice, kao i prirodu i težinu ovog krivičnog dela... da je kod sada punoletnog postojao visok stepen krivice (eventualni umišljaj), kao i da je reč o krivičnom delu gde je kao posledica nepoštovanja saobraćajnih propisa nastupila smrt mlade devojke“.

U obrazloženju drugostepene presude (strana 5. stav 3) navedeno je da „Apelacioni sud nalazi da prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj otežavajućoj okolnosti na strani maloletnog sada punoletnog koja se ogleda u težini posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno činjenici da je kritičnom prilikom nastupila smrt oštećene BB, koja je osoba mlađe životne dobi, tačnije u trenutku saobraćajne nezgode imala je 15 godina“, iz kog razloga je Apelacioni sud usvajanjem žalbe javnog tužioca u delu odluke o krivičnoj sankciji preinačio pobijanu presudu i maloletnog sada punoletnog AA zbog izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu maloletničkog zatvora u dužem vremenskom trajanju-u trajanju od 3 godine.

Po nalaženju Vrhovnog suda, kvalifikatorna okolnost krivičnog dela iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je maloletni sada punoletni AA oglašen krivim predstavlja „smrt jednog lica“ i s obzirom da je prilikom izvršenja krivičnog dela, a kako to proizilazi iz izreke prvostepene presude nastupila smrt oštećene BB, rođene ...2007. godine, navedena okolnost se ne može ceniti kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne, jer navedeno ne prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela. Za postojanje krivičnog dela za koje maloletni sada punoletni AA oglašen krivim neophodno je da usled izvršenja tog krivičnog dela nastupi smrt jednog lica, što se u konkretnom slučaju i dogodilo, pri čemu životna dob oštećenog ne može predstavljati okolnost zbog koje bi smrt jednog lica prelazila meru koja je potrebna za postojanje tog krivičnog dela, da bi se mogla ceniti i kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne.

Iz navedenog razloga, Vrhovni sud je našao da je pobijanim presudama u kojima je kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne cenjena kvalifikatorna okolnost krvičnog dela za koje je maloletni sada punoletni AA oglašen krivim, učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, a kako se to osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje, zbog čega je podneti zahtev usvojio i preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu u pogledu odluke o kazni, tako što je uzimajući kao pravilno utvrđene olakšavajuće okolnosti na strani maloletnog sada punoletnog AA – da je delimično priznao izvršenje krivičnog dela, da je izrazio kajanje, odnosno žaljenje koje je na sud ostavilo utisak iskrenosti, činjenicu da se radi o licu koje nije evidentirano ranije kao izvršilac krivičnih dela, da je učenik srednje škole, njegovo držanje nakon izvršnog krivičnog dela u smislu da se zaustavio i ostao na licu mesta do dolaska policije, njegovo držanje tokom postupka pred sudom, kao i činjenicu da je kod njega uračunljivost bila lako smanjena (smanjenja uračunljivost ali ne bitno) i nalazeći da na strani maloletnog sada punoletnog AA ne postoje otežavajuće okolnosti, maloletnog sada punoletnog AA zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglasio krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 12.12.2022. godine do 13.01.2023. godine.

Branilac maloletnog sada punoletnog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 437. stav 1. ZKP, povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP (ukazuje se da je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi) i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (u zahtevu branilac ukazuje da je na nalaz i mišljenje radnika Centra za socijalni rad u Novom Pazaru bilo veliki broj primedbi u toku trajanja krivičnog postupka, da je traženo izuzeće radnika Centra za socijalni rad, i da je pogrešna ocena suda da ovaj nalaz nije u suprotnosti sa nalazom i miljenjem koje je dala ovlašćena komisija veštaka koja se izjašnjavala po pitanju osobina ličnosti u to vreme kada je AA bio maloletan) što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je braniocu maloletnog sada punoletnog AA dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac maloletnog sada punoletnog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim, kako u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualne povrede zakona sastoje, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 2. ZKP, u delu u kome je zahtev usvojen i pobijane presude preinačene u pogledu odluke o kazni, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić