.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4609/2024
13.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Zdravković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Milojević, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 897/2023 od 24.10.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 897/2023 od 24.10.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 897/2023 od 24.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 1199/2021 od 01.11.2022. godine, stavom 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 186.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.06.2015. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom 2. izreke, tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova postupka plati iznos od 76.500,00 dinara.
Viši sud u Kraljevu je, presudom Gž 897/2023 od 24.10.2023. godine, stavom I izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Kraljevu P 1199/21 od 01.11.2022. godine, tako da se delimično usvaja tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezuje da mu na ime sticanja bez osnova isplati 148.305,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 02.06.2015. godine do isplate, a odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi pored tog iznosa isplati još 37.695,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.06.2015. godine pa do isplate, kao neosnovan, a tuženi obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 104.432,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate. Stavom II izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati 14.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima pa do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku..
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Predmet tražene pravne zaštite je sticanje bez osnova imajući u vidu da je, na osnovu ugovora o punomoćju, tuženi u svojstvu branioca zastupao tužioca u krivičnom postupku pred Osnovnim sudom u Kraljevu, u predmetu K 2290/12, zbog krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 1. KZ RS i naplatio troškove tog postupka. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava, a tuženi u reviziji ne ukazuje na postojanje razloga za izjavljivanje posebne revizije, koji su propisani odedbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a to nije razlog zbog kog je dozvoljena posebna revizija, na osnovu te odredbe Zakona.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 04.06.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 186.000,00 dinara, pa je postupak sproveden po pravilima za sporove male vrednosti.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odedbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Preinačenje prvostepene presude, pobijanom odlukom, nije od uticaja na dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je posebnom odredbom zakona propisano da revizija u ovoj vrsti sporova nije dozvoljena (član 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku), pa posebno pravilo isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
