Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnog rešenja protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda izloženih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Stolića, je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljenog AA u zahtevu ukazuje da je donošenjem rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 6Kv-731/23 od 15.11.2023. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), jer su u donošenju drugostepenog pobijanog rešenja kojim je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Sik-137/23 od 01.11.2023. godine (kojim je odbijena kao neosnovana molba branioca okrivljenog da kaznu zatvora u trajanju od 1 godine po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-275/22 od 13.12.2022. godine izdržava u prostorijama u kojima stanuje) učestvovale sudije Goran Gnjidić, kao predsednik veća i sudija Marica Jolić, kao član veća, koji su morali biti izuzeti s obzirom da su u istom predmetu učestvovali u veću Višeg suda u Sremskoj Mitrovici koje je presudom 1Kž1-275/22 od 13.12.2022. godine koje je uvažilo žalbu Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i preinačilo prvostepenu presudu samo u delu odluke o krivičnoj sankciji u tom smislu što je određeno da će se kazna zatvora koja je izrečena prvostepenom presudom izdržavati u ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Odredba člana 38. stav 1. ZKP, obavezuje sudiju da prekine svaki rad na predmetu ukoliko postoje razlozi za njegovo izuzeće predviđeni odredbom člana 37. stav 1. ZKP.

Članom 36. stav 3. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija propisano je da na postupak pred sudijom za izvršenje krivičnih sankcija shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA prvostepenom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K-221/22 od 03.08.2022. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.06.2022. godine do 03.08.2022. godine, s tim što je određeno da će se izrečena kazna zatvora izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora. Odlučujući po žalbi Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, Viši sud u Sremskoj Mitrovici je u veću sastavljenom od sudija Gorana Gnjidića, kao predsednika veća i sudija Marice Jolić i Zagorke Radulović, kao članova veća, presudom 1Kž1-275/22 od 13.12.2022. godine prvostepenu presudu preinačio samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je odredio da će se izrečena kazna zatvora izdržavati u ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija.

Odlučujući o molbi osuđenog za izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje sudija za izvršenje krivičnih sankcija je rešenjem Sik-137/23 od 01.11.2023. godine odbio kao neosnovanu molbu, a povodom žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv tog rešenja Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem 6Kv-731/23 od 15.11.2023. godine žalbu odbio kao neosnovanu u veću sastavljenom od sudija Gorana Gnjidića, predsednika veća, i sudija Marice Jolić i Milke Rađević, članova veća.

Imajući u vidu sve napred navedeno, učešće sudija Gorana Gnjidića i Marice Jolić u donošenju rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 6Kv-731/23 od 15.11.2023. godine kojim je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena na rešenje sudije za izvršenje krivičnih sankcija kojim je odbijena kao neosnovana molba za izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje okrivljeni uz primenu mere elektronskog nadzora, a koji su prethodno učestvovali i u donošenju pravnosnažne presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-275/22 od 13.12.2022. godine, predstavlja zakonom predviđeni razlog za obavezno izuzeće sudija od vršenja sudijske dužnosti u tom predmetu u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, jer su isti učestvovali u donošenju meritorne odluke u pogledu odluke o kazni, pa su se morali izuzeti od daljeg postupanja u postupku za izvršenje krivičnih sankcija shodno odredbi člana 36. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija koja upućuje na shodnu primenu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, pošto se učešće navedenih sudija u radu na predmetu ima posmatrati kao jedna celina.

Shodno navedenom, po nalaženju Vrhovnog suda donošenjem pobijanog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 6Kv-731/23 od 15.11.2023. godine učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, usled koje povrede je ukidanje pobijanog rešenja nužno.

U ponovnom postupku Viši sud u Sremskoj Mitrovici će otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Stolića i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                     Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić