.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13188/2022
01.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dejan Ukropina, advokat iz ..., uz učestvovanje umešača na strani tužilaca VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dejan Ugropina, advokat iz ... ĐĐ i EE, obojica iz ..., protiv tužene Advokatske komore Vojvodina, Novi Sad, čiji je punomoćnik Nikola Stevanić, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tuženog ŽŽ iz ..., ZZ, II, JJ, KK i LL, svi iz ..., radi utvrđenja ništavosti odluka o izborima, odlučujući o reviziji tužilaca i umečaša na strani tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 732/22 od 07.04.2022. godine, u sednici održanoj 01.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca i umečaša na strani tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 732/22 od 07.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca i umečaša na strani tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 732/22 od 07.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 28/2017 od 08.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadleženosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti ovog suda. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su ništave odluke tužene Advokatske komore Vojvodine donete od strane Skupštine ogranka Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu od 28.10.2016. godine, i to odluke o izboru bliže navedene u ovom stavu izreke, kao i da su ništave odluke tužene donete od strane Skupštine ogranka Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu od 16.12.2016. godine, bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj solidarno nadoknade troškove parničnog postupka od 107.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 732/22 od 07.04.2022. godine, žalba je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci i umešači na strani tužilaca su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Tužioci i umešači na strani tužilaca ukazuju na protivrečnosti u razlozima pobijane odluke, što bi imalo značaj bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačaka 12. ZPP. Međutim, to nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije. Pravnosnažne sudske odluke različite sadržine, dostavljene uz reviziju ne ukazuju na drugačiji pravni stav u pogledu prava na sudsku zaštitu, niti na drugačiju primenu materijalnog prava, jer pravilna primena prava u ovoj vrsti sporova, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti je podneta 28.06.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 20.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
