Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući prvilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tužene na radnom mestu „upravnika doma učenika“ ugovorom o radu broj .. od 01.09.2016. godine, do završetka popunjavanja upražnjenog radnog mesta, sa punim radnim vremenom, počev od 01.09.2016. godine. Na osnovu tog ugovora kod tužene je radila u školskoj godini 2016/2017, 2017/2018 i 2018/2019, u kontinuitetu, do prestanka radnog odnosa po pobijanom rešenju broj: .. od 30.08.2019. godine. Tim rešenjem stavom prvim je navedeno da je VV diplomirani pravnik zaposlen na neodređeno vreme na radnom mestu sekretara škole, raspoređen na radnom mesto „upravnika doma učenika“ koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnosima sa punim radnim vremenom; dok je stavom drugim navedenog rešenja konstatovano da je zaposleni obavezan da radno mesto na koje je raspoređen stupi 01.09.2019. godine. Stavom trećim rešenja konstatovano je da prigovor protiv ovog rešenja ne zadržava njegovo izvršenje. Istovremeno je rešenjem broj: .. od 30.08.2019. godine, na radnom mestu „upravnik doma učenika“ tužilji prestao radni odnos kod tuženog sa 31.08.2019. godine, zbog isteka ugovora o radu. U obrazloženju tog rešenja je navedeno da je tužilja zasnovala radni odnos na poslovima i radnim zadacima „upravnika doma učenika“ na određeno vreme, do završetka procesa popunjavanja upražnjenog radnog mesta i da pošto je istekao rok za koji je zasnovan radni odnos, popunjavanjem radnog mesta „upravnika doma učenika“, rešeno je kao u dispozitivu. Protiv navedenog rešenja tužilja je blagovremeno izjavila žalbu, koja je pobijanim rešenjem broj .. od 22.10.2019. godine, odbijena i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke tog rešenja konstatovano je da je rešenje Školskog odobra konačno. Blagovremenom tužbom tužilja je zahtevala ocenu zakonitosti rešenja .. od 30.08.2019. godine, kojim joj je prestao radni odnos kod tužene sa 31.08.2019. godine, zbog isteka ugovora, i rešenja o odbijanju žalbe broj .. od 22.10.2019. godine; i vraćanje na odgovarajući posao za čije obavljanje se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni i ugovorom o radu broj .. od 01.09.2016. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zaključuje da je zahtev tužilje osnovan i poništava rešenja tužene kojim je tužilji prestao radni odnos smatrajući da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 155. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, za prijem u radni odnos bez konkursa, niti su bili ostvareni uslovi za preuzimanje zaposlenog; pa tužilji nije mogao prestati radni odnos bez prethodnog objavljivanja konkursa za popunjavanje upražnjenog radnog mesta „upravnik doma učenika“, na kome bi tužilja imala pravo ravnopravnog učestvovanja.

Drugostepeni sud je ukinio prvostepenu presudu u delu kojim je tužena obavezana da tužilju vrati na odgovarajući posao za čije obavljanje se zahteva isti stepen stručne spreme utvrđen ugovorom o radu broj .. od 01.09.2016. godine i u tom delu tužbu tužilje odbacio. U preostalom delu preinačio je delimičnu prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kojim je traženo da se kao nezakonito poništi rešenje tužene broj .. od 30.08.2019. godine na osnovu koga je tužilji prestao radni odnos sa 31.08.2019. godine i rešenje Školskog odbora tužene broj .. od 22.10.2019. godine, kojim je odbijena žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešnje, kao i zahtev za vraćanje na rad. Drugostepeni sud je za svoju odluku dao razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni sud.

Naime, predmet tražene pravne zaštite u ovoj parnici iz radnog odnosa je ocena zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa i rešenja kojim je odbijena žalba izjavljena protiv tog prvostepenog rešenja, kao i zahtev tužilje za vraćanje na rad. Imajući to u vidu u ovom postupku se ne može ispitivati zakonitost premeštaja zaposlenog na neodređeno vreme sa poslova sekretara na poslove upražnjenog radnog mesta „upravnik doma učenika“, jer to u ovom ni u nekom drugom postupku nije traženo. Pa kako je odluka o otkazu ugovora o radu tužilji, pravna posledica odluke poslodavca o popunjavanju upražnjenog radnog mesta premeštajem zaposlenog sa jednih na druge poslove (koja je pravnosnažna jer nije pobijana ni u ovom ni u drugom sudskom postupku), neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Naime, tužilja je kod tuženog bila zaposlena na određeno vreme na radnom mestu „upravnik doma učenika“ do završetka procesa popunjavanja upražnjenog radnog mesta, koje je završeno premeštajem radnika zaposlenog na neodređeno vreme sa poslova „sekretar škole“ na poslove „upravnik doma učenika“ čime je nastao uslov za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji, pa je pobijanom drugostepenom presudom pravilno ocenjeno da je tužilji radni odnos zakonito prestao. Sledom navedenog nije osnovan ni zahtev tužilje za vraćanje na rad.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane drugostepene presude, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić