U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Vuković, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Valjeva, Gradska uprava Grada Valjeva, koga zastupa Zajedničko pravobranilaštvo Grada Valjeva i Opština Lajkovac i Ljig, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 385/17 od 18.04.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 30.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 385/17 od 18.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 385/17 od 18.04.2018. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 153/16 od 23.11.2016. godine, pa je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se ponište rešenja tuženog broj ...-.../...-.../... od 10.08.2015. godine i broj ...-.../...-.../... od 01.09.2015. godine, kao nezakonita i zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 88.000,00 dinara, kao neosnovan (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi u iznosu od 19.150,00 dinara (stav drugi izreke). Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka u iznosu od 172.500,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je odgovorio na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...55/14, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena i odbacio je rešenjem Rev2 2311/2018 od 17.10.2018. godine.

Ustavni sud je odlukom Už 1190/2019 od 09.03.2023. godine usvojio ustavnu žalbu Dragana Stankovića i utvrdio da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2311/2018 od 17.10.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2311/2018 od 17.10.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 385/17 od 18.04.2018. godine.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni sud je našao da je revizija dozvoljena.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 87/18), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca nema. Ukazivanje revidenta na povredu postupka iz člana 374.stav 2.tačka 12. Zakona o parničnom postupku nije revizijski razlog u smislu odredbe člana 407.stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u postupku, sledi da je na osnovu rešenja o pokretanju disciplinskog postupka od 27.07.2015. godine načelnika Gradske uprave za lokalni razvoj, privredu, urbanizam i komunalne poslove, pokrenut disciplinski postupak protiv tužioca na radnom mestu za ..., u Odeljenju za ... Grada Valjeva zato što je dana 15.07.2015. godine, neopravdano odsustvovao sa rada u vreme kada je obavezna prisutnost, čime je izvršio lakšu povredu radne obaveze i dužnosti – neblagovremen dolazak i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje sa posla u vreme kada je obavezna prisutnost, da je održana disciplinska rasprava 05.08.2015. godine na kojoj je bio prisutan i tužilac, da je prema Pravilniku u vreme pauze 30 minuta, koja se koristi u vremenu od 09,00 do 12,00 sati, uz obavezno otkucavanje i iskucavanje zaposlenog, da tužilac poseduje elektronsku karticu, da je prema iskazu tužioca dana 15.07.2015. godine on ostao na pauzi duže od 10 minuta od predviđenog vremena pauze, da je rešenjem načelnik Gradske uprave za lokalni razvoj, privredu i ubranizam i komunalne poslove od 10.08.2015. godine tužiocu za naznačeni činjenični opis prethodno opisan kao povreda radne obaveze i dužnosti iz člana 58. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima izrečena disciplinska mera novčana kazna u visini od 20% od jednomesečnog iznosa plate isplaćene za mesec u kome odluka doneta – avgust 2015. godine i da je rešenjem istog organa broj ...-.../...-.../... od 01.09.2015. godine odbijen prigovor tužioca izjavljen na naznačeno rešenje o izricanju disciplinske mere.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je izveo zaključak da se iz izreke prvostepenog rešenja ne može jasno utvrditi da je tužilac odsustvovao sa rada za vreme kada je bila obavezna njegova prisutnost, niti je ova činjenica validno utvrđena u postupku. Prvostepeni sud je dalje zaključio da nije postojala nikakva posebna odluka kojom bi bila određena obavezna prisutnost na poslu na dan 15.07.2015. godine, a radi se o kancelarijskom poslu.

Drugostepeni sud je održao raspravu, preinačio presudu i odlučio odbijanjem tužbenog zahteva za poništaj osporenih rešenja, jer ovakav zaključak prvostepenog suda nije prihvatio, a zbog pogrešne primene materijalnog prava ostale su neutvrđene činjenice da li je u sadržaju prvostepenog rešenja dat činjenični opis radnje povrede radne obaveze i dužnosti. Tokom rasprave pred drugostepenim sudom u smislu odredbe člana 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku drugostepeni sud je utvrdio činjenicu iz iskaza tužioca kao parnične stranke da je prekoračio vreme odmora u toku dnevnog rada za 10 minuta odnosno da je 15.07.2015. godine ostao 40 minuta van kancelarije

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo na utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 58. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima predviđeno je da lakšu povredu radne obaveze predstavlja neblagovremen dolazak na posao i odlazak pre isteka radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje sa posla za vreme kada je obavezna prisutnost. Stavom 2. propisano je da se za povrede iz stava 1. može izreći novčana kazna u visini do 20% od jednomesečnog iznosa plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta. Članom 8 Pravilnika o načinu i postupku kontrole ulaska i izlaska zaposlenih u Gradskoj upravi za društvene delatnosti, finansije, imovinske i inspekcijske poslove, u Gradskoj upravi za lokalni razvoj, privredu, urbanizam i komunalne poslove i ulazaka i kretanja građana i stranaka u zgradi Grada Valjeva propisano je da odmor u toku dnevnog rada zaposlenih iznosi 30 minuta i koristi se svakodnevno u periodu od 9,00 i 12,00 časova.

Pri utvrđenim činjenicama, pravilna je odluka drugostepenog suda, nasuprot navodima revizije, da je tužilac, ostajući na odmoru u toku dnevnog rada u periodu dužem od 30 minuta, učinio povredu radne obaveze propisanu odredbom člana 58. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, za koju se može izreći novčana kazna u visini do 20% od jednomesečnog iznosa plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta.

Neosnovani su revizijski navodi da se drugostepeni sud nije izjasnio o zakonitosti rešenja o utvrđivanju disciplinske odgovornosti i izricanju novčane kazne, jer u disciplinskom postupku nije utvrđeno kada je tužilac odsustvovao sa posla da bi se moglo znati da li je tada bila obavezna prisutnost. Sama činjenica da se odmor u toku dnevnog rada koristi u trajanju od 30 minuta, a da je tužilac koristio odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 40 minuta, ukazuje na povredu radne obaveze neopravdanog odsustva sa posla, u situaciji kada je drugostepeni sud utvrdio da tužilac nije dokazao opravdanost dužeg odsustva.

Iz svega iznetog odlučeno je kao u izreci ove presude na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić