Odredba člana 294. stav 2. ZKP, propisuje da o zadržavanju, javni tužilac ili po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje. Prema odredbi stava 5. istog člana osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. tog člana donese rešenje o zadržavanju.

Dakle, Zakonik o krivičnom postupku propisuje obaveznu odbranu tek od momenta donošenja rešenja o zadržavanju, koje je u odnosu na okrivljenog Marka Živojinovića doneto dana 24.11.2020. godine u 22,15 časova, u kom rešenju je konstatovano da su osumnjičenom predočena prava iz člana 69. stav 1. ZKP, kao i da je osumnjičeni obezbedio branioca – advokata Aleksandra Komatinu.

Kako je okrivljeni Marko Živojinović od trenutka donošenja rešenja o zadržavanju, u skladu sa napred citiranim odredbama ZKP imao branioca, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP.

Pri tome, Vrhovni sud ukazuje da prisustvo branioca dokaznoj radnji pretresanja stana i drugih prostorija, u smislu odredbe člana 156. stav 2. ZKP, nije obavezno, a iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP RS, DP, PU za grad Beograd, UKP SBPOK od 24.11.2024. godine proizlazi da je osumnjičeni, pre početka pretresanja, pošto mu je predata naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu od istog datuma, poučen da ima prava da uzme advokata, odnosno branioca, koji može prisustvovati pretresanju, što okrivljeni nije zahtevao. Nadalje, pretresanje stana i drugih prostorija obavljeno je u prisustvu dva punoletna građanina u svojstvu svedoka i to AA i BB, koji su poučeni o svojoj ulozi prilikom vršenja pretresanja i isti su uz ovlašćeno službeno lice MUP-a potpisali zapisnik bez primedbi. Zapisnik o pretresanju stana je bez primedbi potpisao i okrivljeni Marko Živojinović, kome je izdata i potvrda o privremeno oduzetim predmetima MUP-a UKP SBPOK Ku 589/20 od 24.11.2020. godine, koju je okrivljeni, takođe, potpisao bez primedbi.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da je pretresanje stana i drugih prostorija izvedeno u skladu sa odredbama člana 155. do 157. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak za sprovođenje ove dokazne radnje.

Pored iznetog, u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija označeno je mesto gde su pronađeni predmeti koji se oduzimaju i konstatovano da je za oduzete predmete izdata potvrda, koja se smatra sastavnim delom tog zapisnika, tako da po oceni ovoga suda, činjenica što u samoj potvrdi o privremeno oduzetim predmetima nije navedeno mesto njihovog pronalaska, istu ne čini nezakonitim dokazom.

Imajući u vidu da okrivljenom nije povređeno pravo na obaveznu odbranu u smislu člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP i da je dokazna radnja pretresanje stana i drugih prostorija sprovedena u svemu u skladu sa odredbama ZKP, to ni dokazi proistekli iz iste – zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, ne predstavljaju nezakonite dokaze.

Nadalje, branilac povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obrazlaže i navodima da je i izveštaj SBPOK, Odeljenje za posebne akcije broj 230-690/20-2 od 25.11.2020. godine nezakonit dokaz iz razloga što u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi propisani odredbama člana 171. do 173. ZKP, za preduzimanje posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje, te da u u izveštaju nije navedeno po kom osnovu je izvršena kontrola kretanja okrivljenog što, prema stavu odbrane, ukazuje da je ista sprovedena neovlašćeno i nezakonito. Pored iznetog, branilac u zahtevu, dalje, ističe da je naredba sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu – Pov Po1 2639/20 od 16.11.2022. godine, kojom su određene dve posebne dokazne radnje – tajni nadzor i snimanje komunikacije i tajno praćenje i snimanje okrivljenog Marka Živojinovića, kontradiktorna i nepravilna, te da kao takva nije mogla biti zakonski osnov za preduzimanje praćenja i snimanja, a da sporni izveštaj SBPOK-a o izvršenoj kontroli kretanja ne sadrži sve podatke propisane odredbom člana 170. stav 1. ZKP, odnosno kada je počela i kada se završila celokupna posebna dokazna radnja, što ga, takođe, čini nezakonitim dokazom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, donela naredbu Pov-Po1 2639/20 od 16.11.2020. godine, da se protiv osumnjičenog Marka Živojinovića, pored posebne dokazne radnje tajni nadzor i snimanje komunikacije koju okrivljeni obavlja preko označenih brojeva telefona, izvrši i posebna dokazna radnja tajno praćenje i snimanje, jer postoje osnovi sumnje da okrivljeni vrši krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ sa elementima organizovanog kriminala. Ova naredba doneta je na osnovu obrazloženog predloga Tužioca za organizovani kriminal od 12.11.2020. godine, koji predlog sadrži zakonsku numeraciju krivičnih dela, razloge na kojima se zasniva sumnja da okrivljeni vrši krivična dela obuhvaćena članom 162. ZKP – obrazložena operativna saznanja policije uz naznačenje cilja preduzimanja posebnih dokaznih radnji, odnosno ukazivanje na osnove iz člana 167. i 172. ZKP.

Po nalaženju ovoga suda navedena naredba sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu Pov – Po1 2639/20 od 16.11.2020. godine doneta je u svemu u skladu sa odredbama člana 167. i 172. ZKP, pri čemu su u istoj jasno precizirani mesto i način izvršenja posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje, i to: u objektima i ograničenom prostoru isključivo kada je osumnjičeni Marko Živojinović prisutan, (bez instaliranja opreme i tehnike) i u putničkom motornom vozilu marke „Škoda fabija“, navedenih registarskih oznaka i to isključivo kada navedeno vozilo koristi osumnjičeni (instaliranjem elektronskog uređaja (GPS) za praćenje kretanja lica).

Prema tome, izveštaj MUP-a DP SBPOK – Odeljenje za posebne akcije, o izvršenoj kontroli kretanja broj 230-690/20-2 od 25.11.2020. godine je rezultat zakonito sprovedene posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje okrivljenog koja je izvršena u svemu u skladu sa odredbama člana 171, 172. i 173. ZKP, pri čemu navedeni izveštaj sadrži elemente propisane odredbom člana 170. stav 1. ZKP, uključujući i vreme početka i završetka primene označene posebne dokazne radnje. Pored iznetog iz spisa predmeta proizlazi da je ovaj dokaz pročitan u dokaznom postupku na glavnom pretresu na saglasan predlog stranaka, te da branilac i okrivljeni na isti nisu imali primedbe.

Prema stavu odbrane nezakoniti dokazi su i iskazi ovlašćenih službenih lica policije u delu u kome su se izjašnjavali o operativnim saznanjima vezanim za praćenje i snimanje okrivljenog Marka Živojinovića, na kojim saznanjima se, prema odredbama ZKP, presuda ne može zasnivati uzevši pri tom u obzir i nezakonitost same posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje.

Vrhovni sud nalazi da su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovani, budući da su se ovlašćena službena lica policije, VV, GG i DD, ispitani u svojstvu svedoka u svojim iskazima izjašnjavali o svojim neposrednim saznanjima i opažanjima vezanim za preduzimanje mera i radnji u okviru svojih ovlašćenja iz člana 286. ZKP, kao i za sprovođenje posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje koja je, kao što je napred navedeno, sprovedena u skladu sa odredbama ZKP.

Imajući u vidu navedeno, izveštaj o primeni posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje – izveštaj o izvršenoj kontroli kretanja DP SBPOK od 25.11.2020. godine i iskazi ovlašćenih službenih lica policije i sami po sebi i po načinu pribavljanja, predstavljaju zakonite dokaze na kojima se pravnosnažna presuda mogla zasnivati.

Iz navedenih razloga, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud u izreci presude opredelio samo početak, ali ne i kraj uračunavanja u izrečenu kaznu zatvora mere zabrane napuštanja stana i umesto toga naveo neodređenu i paušalnu formulaciju „nadalje“ iz čega se može zaključiti da je okrivljenom izrečena kazna zatvora u neodređenom trajanju.

Međutim, Vrhovni sud nalazi da branilac, iako se u zahtevu formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, iznetim navodima zahteva ne ukazuje da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, već u suštini ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva u pogledu uračunavanja zabrane napuštanja stana u izrečenu kaznu zatvora, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog Marka Živojinovića, advokata Nemanje Govedarice, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

 

6