Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, zbog povrede zakona iz člana 15. stav 3, 83, 16. stav 2., 438. stav 2 tačka 1), 127. stav 2., 128. stav 1., 84. stav 1. i 289. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o saslušanju okrivljenog AA koji je sačinjen 21.02.2020. godine, sačinjen pet dana pre sačinjenog zapisnika o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode koji nosi datum 26.02.2020. godine, pri čemu je u zapisniku o saslušanju navedeno da je saslušavan osumnjičeni, iako u zapisniku o izvršenom uviđaju koji nosi kasniji datum stoji da je saslušan vozač, pri čemu u predmetu ni ne postoji dokument koji potvrđuje da je javni tužilac obavešten o saslušanju ni način na koji je to učinjeno.

Ovakvi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da se pobijane presude ne zasnivaju na zapisniku o saslušanju AA u policiji od 21.02.2020. godine, već nižestepeni sudovi kao dokaz izvode iskaz okrivljenog dat pred Osnovnim javnim tužiocem u Petrovcu 01.07.2020. godine, kao i iskaz dat na glavnom pretresu, te kako u ovom slučaju nije korišćen zapisnik koji je sačinjen u policiji, odnosno sud ga nije izvodio kao dokaz ni cenio, to su suprotni navodi u zahtevu izneti ocenjeni kao neosnovani.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 15. stav 3. ZKP, jer prvostepeni sud nije izveo nekoliko dokaza koje je predložio branilac, a koji su važni za pravilno utvrđenje činjeničnog stanja, kao i povreda zakona iz člana 16. stav 2. ZKP, shodno kojoj je sud dužan da nepristrasno ocenjuje izvedene dokaze i na osnovu njih sa jednakom pažnjom utvrdi činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenog.

Takođe, branilac ukazuje da je pobijanom presudom učinjena i povreda odredbe člana 128. stav 1. ZKP jer medicinski sudski veštak nije mogao tačno da utvrdi koje povrede je zadobila oštećena prilikom saobraćajne nezgode, a koje povrede je već lečila iako je veštak bio u obavezi da tačno opiše povrede i po potrebi sačini foto-dokumentaciju, a tek potom da mišljenje o vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je pobijanim presudama nepotpuno i pogrešno utvrđeno činjenično stanje jer u spisima predmeta nema kroki skice na osnovu koje se izrađuje situacioni plan i na osnovu koje je sudski veštak saobraćajne struke sudu dostavio nalaz i mišljenje, a za koju je svedok saobraćajni policajac BB izjavio da ga je priložio uz zapisnik o izvršenom uviđaju, a kojim navodima suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz članova 15., 16., 127., 128. i 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu podnetog zahteva zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je kao nezakonit dokaz označio i zapisnik o izvršenom uviđaju, međutim, kako prilikom obrazlaganja istaknute povrede ne navodi u čemu se sastoji nezakonitost ove dokazne radnje, to je Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Shodno napred iznetom Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić