Na osnovu odredbe člana 151. ZKP okrivljenom se vraća privremeno oduzeti predmet, naveden u izreci presude.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka nastale pred VJT u Pančevu u iznosu od 37.000,00 dinara, troškove nastale pred Višim sudom u Pančevu u iznosu od 8.975,00 dinara, kao i iznos od 10.000,00 dinara na ime troškova paušala, u korist budžetskih sredstava suda, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 972/23 od 06.11.2023. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Anđela Kostića, preinačena je presuda Višeg suda u Pančevu K 34/22 od 03.05.2023. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji pa je okrivljeni zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 12.07.2022. godine do 03.05.2023. godine, dok su, žalba branioca okrivljenog u preostalom delu, kao i žalba VJT u Pančevu u celosti, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Anđela Kostića, advokat Miroslava Kovački, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Anđela Kostića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Anđela Kostića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazu – nalazu i mišljenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku (u daljem tekstu: NCKF), na kome se po odredbama zakona ne mogu zasnivati, ističući da je NCKF organizacioni deo MUP RS, koji je podnosilac krivične prijave protiv okrivljenog, a veštak koji je obavio veštačenje je policijski službenik, zbog čega smatra da veštačenje nije izvršeno od strane referentne ustanove.

Po oceni Vrhovnog suda, izneti navodi branioca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom VJT u Pančevu Ktr 313/22 od 13.07.2022. godine, donetom na osnovu odredbi članova 113. - 121. ZKP, određeno fizičko - hemijsko veštačenje uzoraka oduzetih po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima odnosno izuzetih sa lica mesta, koje je povereno državnom organu – NCKF MUP RS, koji je zatim predmetno veštačenje poverio licu zaposlenom u tom državnom organu.

Odredbom člana 114. stav 4. ZKP predviđeno je da ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja naročito ako su složenija, po pravilu, će se poveriti takvoj ustanovi ili organu, koji će potom odrediti jednog ili više stručnjaka za davanje nalaza i mišljenja.

Dakle, ne postoji zakonska obaveza poveravanja veštačenja najpre veštacima sa spiska stalnih sudskih veštaka, već se veštačenje može obaviti i u okviru državnog organa ili ustanove, a jedini uslov je da je taj organ stručan za tu vrstu veštačenja.

Pri tome, odredbom člana 121. ZKP, a koja nosi naslov veštačenje u stručnoj ustanovi ili državnom organu, propisano je u stavu 1, 2. i 3. da kada je veštačenje povereno stručnoj ustanovi ili državnom organu, organ postupka će rukovodioca stručne ustanove ili organa upozoriti na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja i na to da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice iz člana 116. ZKP, te će istima na raspolaganje staviti materijal potreban za veštačenje nakon čega će pisani nalaz i mišljenje, potpisan od lica koja su izvršila veštačenje dostaviti organu postupka.

Takođe, i odredbom člana 10. stav 1. Zakona o sudskim veštacima („Službeni glasnik RS“ broj 44 od 30.06.2010. godine), predviđeno je da pored fizičkih i pravnih lica veštačenje mogu obavljati i državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (fakulteti, instituti, zavodi i slično), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da organi i ustanove iz stava 1. ovog člana određuju jednog ili više stručnjaka odgovarajuće specijalnosti koji će obavljati veštačenje ili obrazuju komisije sastavljene od naučnih ili stručnih radnika koji su kod njih zaposleni.

Shodno navedenim zakonskim odredbama i podacima koji proizilaze iz spisa predmeta, major policije AA, radnik NCKF, koja je u smislu člana 114. stav 4. ZKP obavila veštačenje i dostavila pisani nalaz i mišljenje, je lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem za utvrđivanje odnosno ocenu neke činjenice u postupku – obavljanje fizičko hemijskog veštačenja, u čiju stručnost nije bilo razloga za sumnju i u konkretnom slučaju postupala je upravo kao forenzički veštak koji je ovlašćen od strane ustanove - NCKF, a koji ne mora biti upisan u registar veštaka.

Iz iznetog proizilazi da zapisnik o veštačenju NCKF broj 234-6-3131/2022 od 14.07.2022. godine, nije ni sam po sebi niti po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP i samim tim ne predstavlja dokaz na kome se presuda ne može zasnivati. Po oceni Vrhovnog suda, isticanje da predmetno veštačenje nije obavljeno od strane referentne ustanove, ne utiče na zakonitost samog dokaza, već se tim navodima branioca osporava odluka organa postupka kome će poveriti predmetno veštačenje, pa su navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Pitanjem zakonitosti potvrde o privremeno oduzetim predmetima, zapisnika o pretresu stana i zapisnika o uviđaju, na koje, kao nezakonite dokaze, takođe ukazuje branilac u podnetom zahtevu, sa aspekta odbrane okrivljenog - tvrdnjama o navodnoj prinudi koja je nad njim vršena prilikom pretresa i potpisivanja potvrde, su se bavili prvostepeni i drugostepeni sud, te su, imajući u vidu protek vremena, činjenicu da u vreme sprovođenja istrage ova povreda nije isticana od strane odbrane, kao i ostale okolnosti, zaključili da se ne mogu prihvatiti tvrdnje okrivljenog u pogledu primene prinude od strane policijskih službenika. Detaljna analiza navedenih dokaza, u kontekstu navoda okrivljenog, a pri činjenici da su navedena pismena formalno zakoniti dokazi, što se zahtevom za zaštitu zakonitosti i ne osporava, predstavlja utvrđivanje činjeničnog stanja, pa je i pitanje uslovljenosti potpisivanja potvrde i zapisnika o pretresu i uviđaju, prethodno sprovedenom prinudom i pretnjama nad okrivljenim, na koje se ponovo ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti, stvar pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, čime se Vrhovni sud, po vanrednom pravnom sredstvu, ne može baviti, jer povreda odredbe člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP, zbog čega se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                   Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić