Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač i protivnik predlagača su izjavili revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči kao o izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju protivnika predlagača.

Pravnosnažnim rešenjem, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o eksproprijaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, citiranih u obrazloženju nižestepenih rešenja, određena je naknada za kat.parc. .. KO ..., površine 35 ari 70m2 i kat.parc. .. KO ..., površine 38 ari 53m2, eksproprisane rešenjem Gradske uprave Odeljenja za upravljanje imovinom, Odseka za imovinsko pravne poslove i poslove upravljanja imovinom od 11.03.2020. godine, u skladu sa stvarnim statusom tog zemljišta kao građevinskog zemljišta (a ne kao poljoprivrednog kako su parcele upisane u katastru nepokretnosti) i obavezan je protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, da predlagaču isplati tržišnu vrednost eksproprisanih kat. parcela u iznosima utvrđenim na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke koji se koristio komparativnom metodom, uzimajući u obzir sve relevantne parametre i korektivne faktore. Ovo zbog toga što su stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina (“Službeni glasnik RS”, broj 98/2013), što znači pre eksproprijacije, predmetne katastarske parcele promenile namenu i postale građevinsko zemljište na osnovu člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...83/18), bez obzira što ta promena namene i statusa zemljišta, propustom nadležnih organa uprave, nije provedena u katastru.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepena rešenja u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. U reviziji predlagača se osporava visina naknade odnosno pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje zasnovano na nalazu i mišljenju sudskog veštaka, što nije razlog za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije predlagača na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi čl. 420. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 25/82... 106/2015) Vrhovni sud je ocenio da revizija predlagača nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema stanovištu Vrhovnog suda predlagač nema pravni interes za izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja, s obzirom da je tim rešenjem dobio naknadu za eksproprisano zemljište, pri čemu predlagač u toku postupka nije tražio preciziranim predlogom veći iznos u odnosu na dosuđeni, pa pobijano rešenje nema odbijajući deo, protiv koga bi, u slučaju da pobijani deo prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, predlagač mogao da izjavi reviziju koja bi bila dozvoljena, u smislu člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, revizija predlagača nije dozvoljena, zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo predlagača na izjavljivanje revizije protiv rešenja drugostepenog suda, kao i zbog nepostojanja pravnog interesa predlagača, imajući u vidu da je pobijanim rešenjem ostvrio naknadu za oduzeto zemljište.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je ispitao blagovremenost izjavljene revizije protivnika predlagača u smislu člana 403. stav 1, uvezi člana 420. ZPP i utvrdio da je revizija neblagovremena.

Prema članu 403. stav 1. ZPP protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

Prema stanju u spisima, protivnik predlagača je primerak drugostepenog rešenja primio 19.08.2022. godine, pa je zadnji dan roka za izjavljivanje revizije bio 19.09.2022. godine (ponedeljak). Kako je protivnik predlagača reviziju neposredno predao sudu 20.09.2022. godine, to je revizija protivnika predlagača neblagovremena.

Zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo na reviziju, nema ni uslova za ocenu dozvoljenosti posebne revizije u smislu člana 404. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predlagaču ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić