Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka donetog u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju.

Ispitujući dozvoljenost posebne revizije u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Saglasno pomenutoj zakonskoj odredbi revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja i interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Prema oceni revizijskog suda, iako je nesumnjivo da su materijalnopravnim pravilima advokatske tarife i odredbama sadržanim u Zakonu o parničnom postupku (čl. 150-173) i Zakonu o sudskim taksama uređena pitanja u vezi s pravom stranke na naknadu izdataka učinjenih u toku ili povodom postupka, u konkretnom slučaju nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili onih koja bi bila u interesu ravnopravnosti građana, niti postoji potreba za novim tumačenjem prava. Revident ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora i na pogrešnu primenu materijalnog prava, i sadržinom revizijskih navoda samo uopšteno ukazuje na potrebu za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse. Pravo stranke na naknadu parničnih troškova ostvaruje se u postupku u kome su izdaci nastali, a njihov obračun se vrši u svakom postupku pojedinačno, prema uspehu u sporu, s obzirom na konkretne okolnosti tog spora. Odluke na koje se posebnom revizijom ukazuje (Rev 3044/05 od 17.05.2006. i Rev 3510/22 od 05.05.2022. godine), kao na suprotne odluci donetoj u ovom sporu, ne ukazuju na različitu sudsku praksu, pa ne postoji ni potreba ujednačavanja sudske prakse zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Revizija nije dozvoljena ni s obzirom na odredbe Zakona o parničnom postupku iz člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi s članom 28. (koje se shodno primenjuju i na reviziju protiv rešenja, saglasno članu 420. stav 6). Naime, protiv rešenja drugostepenog suda kojima je postupak pravnosnažno okončan stranke mogu da izjave reviziju (član 420. stav 1), ali je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), kao i protiv rešenja u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2). S tim u vezi, odredbama člana 28. istog zakona propisano je da se, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, uzima samo vrednost glavnog duga (stav 1), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug (stav 2).

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega je revizija nedozvoljena, te je kao takva odbačena drugim stavom izreke ovog rešenja, primenom člana 413. ZPP.

O zahtevu tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka odlučeno je kao u stavu trećem izreke ovog rešenja, s obzirom na to da ona nije uspela u postupku po reviziji, na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić