.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1235/2022
17.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Novosadska toplana“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Žarko Radanov, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 374/22 od 09.02.2022. godine, u sednici održanoj 17.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 374/22 od 09.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 374/22 od 09.02.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1617/22 od 06.12.2021. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od jula 2017. godine do jula 2020. godine, pojedinačne opredeljene iznose bliže određene ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene mesečne iznose manje isplaćene osnovne zarade počev od 05. do 06. u mesecu. Stavom četvrtim izreke, odbijen je preostali deo tužbenog zahteva na ime manje isplaćene osnovne zarade preko dosuđenih iznosa, a do traženih sa kamatom. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 374/22 od 09.02.2022. godine, žalba tužioca je odbijena, prvostepena presuda u odbijajućem delu i delu da snosi svoje troškove postupka potvrđena i odbijen zahtev tuženog za isplatu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda pravila postupka, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Pobijana presuda je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u pogledu primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'', br. 116/14, u primeni od 01.11.2014. godine). Takođe, bitne povrede pravila postupka ne predstavljaju razlog zbog koga se posebna revizija može izjaviti.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je sudu podneo dana 04.08.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 510.205,80 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi revizijskog postupka na ime sastava odgovora na reviziju i za sudske takse, tuženom nisu priznati, jer mu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu trećem doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
