Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kako proizlazi iz obrazloženja revizije.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Drugostepeni sud je pobijanu presudu doneo na osnovu rasprave, a revizijom se ukazuje da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno, pa je Vrhovni sud prilikom odlučivanja o njenoj pravilnosti cenio i ove razloge, shodno odredbama člana 407. stav 2. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene na neodređeno vreme na radnom mestu sekretara škole. Rešenjem tužene br. .. od 02.06.2015. godine, tužilja je oglašena krivom zbog učinjene povrede zabrane iz člana 45. stav 5. Zakona osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u vezi sa stavom 6. istog člana i izrečena joj je disciplinska mera prestanka radnog odnosa sa 02.06.2015. godine. Iz obrazloženja rešenja proizlazi da je tužena Zaključkom br. .. od 13.10.2014. godine pokrenula disciplinski postupak protiv tužilje zbog osnovane sumnje da je učinila povredu zabrane iz citiranog člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tako što je dana 10.04.2014. godine, u 12,25 časova u prostorijama tuženog u ..., fizički napala profesorku srpskog jezika i književnosti VV i nanela joj lakšu telesnu povredu bliže opisanu u uverenju o zdravstvenom stanju Doma zdrava „GG“ u ... od 15.07.2014. godine – oguljotina veličine 0,5 cm na desnoj ušnoj školjci sa unutrašnje strane. Tužilja je 11.06.2015. godine izjavila prigovor na rešenje tužene od 02.06.2015. godine, ali školski odbor nije odlučio rešenjem o njenom prigovoru, već je doneo obaveštenje br.615 od 23.06.2015. godine, kojim je tužilja obaveštena da prigovor nije usvojen i da se može obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke. Veštačenjem komisije veštaka specijalista neuropsihijatra, psihijatra i psihologa, kao i dopunskim veštačenjem komisije datim u postupku pred Apelacionim sudom, a koje je obavljeno na osnovu celokupne medicinske dokumentacije koju tužilja poseduje počev od početka lečenja 1999. godine pa do dana dopunskog veštačenja, kao i na osnovu odgovorajućeg neuropsihijatrijskog pregleda tužilje, utvrđeno je da se tužilja 22 godine leči ambulantno i bolnički od psihičkih poremećaja sa više dijagnoza, da se radi o kontinuiranom procesu psihoze koji napreduje do stepena šizoaktivne psihoze (granica sa ludilom), a što ukazuje da je takva osoba izvan realnosti. Komisija veštaka se izjasnila da u momentu kada je nanela povrede koleginici, tužilja nije bila uračunljiva, odnosno u potpunosti je bila nesposobna sa shvati značaj propisane zabrane, da upravlja svojim postupcima kao i da shvati koje posledice može da izazove. Komisija je ocenila da je neuračunljivost tužilje u tom momentu posledica dugotrajnog psihičkog poremećaja.

Drugostepeni sud je pravilno ocenio da osporeno rešenje direktora tužene broj .. od 02.06.2015. godine ispunjava uslove da se smatra rešenjem o prestanku radnog odnosa kao konačno rešenja poslodavca, jer školski odbor tužene nije o prigovoru tužilje na ovo rešenje odlučio na zakonom propisan način – rešenjem kao pojedinačnim pravnim aktom, već je tužilji dostavio obaveštenje da je prigovor njenog punomoćnika odbijen kao neosnovan, pa kako tužilji nikada nije dostavljena konačna odluka o njenom prigovoru to ona ima pravo na sudsku zaštitu protiv prvostepenog rešenja direktora škole kao konačnog rešenja poslodavca.

Zatim je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br.72/09...55/13), koji je bio na snazi u spornom periodu i ocenio da je tužbeni zahtev osnovan. Ovo stoga što je odredbama člana 45. citiranog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, stav 1, 2. i 5. bilo propisano ponašanje koje je zabranjeno u obrazovnim ustanovama, pa između ostalog i primena fizičkog nasilja i nasilnog ponašanja zaposlenog prema deci, učenicima i drugim zaposlenima.

Odredbom člana 139. tačka 3. istog Zakona, propisano je da zaposleni može da odgovara za povredu zabrane propisane ovim Zakonom, dok je odredbom člana 143. stav 2, propisano da zaposlenom koji izvrši povredu zabrane propisane članom 40. do 46. tog Zakona, prestaje radni odnos kad odluka direktora o utvrđenoj povredi zabrane postane konačna i oduzima se licenca.

Drugostepeni sud je pravilno ocenio da iz citiranih zakonskih odredaba proizlazi da je potrebno da se u disciplinskom postupku utvrdi krivica zaposlenog za povredu zabrane propisane čl. 44. do 46. citiranog Zakona (u ovom slučaju zabrane iz člana 45. Zakona), te je to uslov da se zaposlenom izrekne disciplinska mera prestanka radnog odnosa zbog učinjene povrede zabrane. Krivica podrazumeva svest i volju, odnosno sposobnost zaposlenog da u vreme učinjene povrede zabrane rasuđuje i upravlja svojim radnjama, a u protivnom njegova odgovornost je isključena. Kako je u ovom slučaju pravilnom ocenom nalaza komisije veštaka, dopune nalaza kao i ocenom iskaza veštaka, utvrđeno da je tužilja 10.04.2014. godine, kada je u prostorijama tužene napala koleginicu i nanela joj lakšu telesnu povredu, zbog dugotrajne psihičke bolesti bila neuračunljiva i nije moga da shvati značaj propisane zabrane i da upravlja svojim postupcima, to takvo stanje isključuje njenu odgovornost i ona nije mogla biti oglašena krivom zbog učinjene povrede zabrane, što osporeno rešenje čini nezakonitim, kakav zaključak u svemu prihvata i Vrhovni sud.

U sporu iz radnog odnosa sud zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilnosti primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji nije zakonito, jer prilikom njegovog donošenja nisu pravilno primenjene odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i odredbe Zakona o radu. Ovo stoga što Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za povredu zabrane iz citiranih članova nisu propisani posebni uslovi za izricanje disciplinske mere, iz čega proizlazi da se za izricanje disciplinske mere prestanka radnog odnosa primenjuju odredbe Zakona o radu koji je važio u vreme učinjene povrede. Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.32/13, važećeg u vreme učinjene povrede) izričito je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, između ostalog i tako što učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, iz čega proizlazi da je za otkaz ugovora o radu iz ovog razloga, neophodno da je povreda radne obaveze učinjena krivicom zaposlenog. U ovom slučaju, pravilnom ocenom izvedenih dokaza, drugostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da je tužena u vreme preduzimanja radnje kojom je prekršila zabranu propisanu članom 45. Zakona osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i na taj način povredila svoju radnu obavezu, zbog dugotrajne psihičke bolesti bila neuračunljiva i nije mogla da shvati značaj propisane zabrane, niti da upravlja svojim postupcima, što isključuje njenu krivicu za povredu zabrane, odnosno radne obaveze, te joj je mera prestanka radnog odnosa izrečena nezakonito. Suprotno revizijskim navodima, prilikom donošenja pobijane presude pravilno je primenjeno materijalno pravo i to citirane odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o radu, važećih u vreme donošenja osporenog rešenja.

Cenjeni su navodi revizije koji se odnose na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, međutim oni nisu osnovani. Prvostepeni i drugostepeni sud su izveli sve dokaze potrebne za donošenje odluke u ovom sporu, te je drugostepeni sud pravilno ocenio sve izvedene dokaze u svemu u skladu sa odredbom člana 8. ZPP, a posebno nalaz komisije veštaka medicinske struke, dopunski nalaz iste komisije dat u drugostepenom postupku kao i iskaz veštaka.

Drugostepeni sud je pravilno prihvatio dopunski nalaz, s obzirom da iz iskaza veštaka proizlazi da je ocena medicinske dokumentacije koja se odnosi na tok tužiljine bolesti posle napada na koleginicu bila neophodna, jer je zbog dugog perioda u kome se tužilja leči bilo potrebno sagledavanje celine njene bolesti kako bi se odredilo stanje njene svesti u odnosu na događaj povodom koga joj je otkazan ugovor o radu. Ova medicinska dokumentacija ukazuje na kontinuitet u psihijatrijskom procesu od koga se tužilja i sada aktuelno leči, a što je bilo bitno za procenu njene uračunljivosti u trenutku učinjene povrede.

Ostalim revizijskim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, pa je primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić