Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP, jer je drugostepeni sud u obrazloženju presude ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Ukazivanje revidenta na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP (na koju opisno ukazuje) nije bilo predmet ocene ovog suda, jer se radi o povredi koja se ne može smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 01.04.2016.godine. Zaključenjem aneksa br. 4. ugovora o radu od 09.07.2019. godine tužilac je formalno premešten na radno mesto „... Departmana za ...“. U periodu od 09.07.2019. godine do 22.11.2019.godine usledilo je više tužiočevih aktivnosti/odnosno neaktivnosti na radnom mestu koje su od strane poslodavca okvalifikovane kao povreda radne obaveze i nepoštovanje radne discipline. To je dovelo do podnošenja zahteva za utvrđivanje odgovornosti tužioca od 29.11.2019. godine, upozorenja od 11.12.2019. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i rešenja o udaljenju sa rada, koja su zbog odbijanja tužioca da ih primi (12.12.2019. godine) istaknuta na oglasnoj tabli tuženog 13.12.2019. godine, na koje se tužilac nije izjasnio.

Naime, upozorenjem od 11.12.2019. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužioca s pozivanjem, između ostalog, na član 179. stav 2. tačke 1., 3. i 5. Zakona o radu, tužiocu je stavljeno na teret: 1.) neizvršavanje naloga neposrednog rukovodioca da prisustvuje sastanku dana 04.10.2019. godine, između 09,00 i 10,00 časova; 2.) odbijanje da izvrši nalog neposrednog rukovodioca koji mu je dat 22.11.2019. godine u 12.01 časova sa zadatkom da do kraja dana dostavi tražene podatke za nove bušotine; 3.) odbijanje da izvrši nalog neposrednog rukovodioca dat 17.09.2019. godine sadržan u meilu pod nazivom „Novi raspored sedenja“ sa zadatkom svim zaposlenima da podnesu zahtev za preseljenje kroz „service desk“ i slanje meila od pod nazivom „Novi raspored sedenja – Zakon Republike Srbije“ u kome tužilac govori o separatističkim tendencijama iz njegove mladosti, a na kraju meila: „da nama treba evolucija, a ne revolucija“; 4.) agresivno i preteće ponašanje prema zaposlenom BB dana 22.11.2019. godine u prepodnevnim časovima pred drugim kolegama; 5.) stavljanje dana 03.10.2019. godine raširenog mokrog kišobrana da se suši u neposrednoj blizini instalacija, a potom neodazivanje na poziv predstavnika HSE službe da kišobran ukloni sa kretne staze jer predstavlja opasnost za bezbednost zaposlenih, te sklapanje kišobrana i uklanjanja tek pošto se osušio; 6.) slanje drugim zaposlenima, uključujući i zaposlenima iz drugih organizacionih jedinica, ometajućih i uznemiravajućih e-mail poruka (HR menadžeru dana 09.07.2019. godine i 25.10.2019. godine, a dana 21.11.2019. godine kolegama iz drugih organizacionih delova (čija je sadržina bliže izložena u nižestepenim odlukama) koji nisu u vezi sa obavljanjem poslova i radnih zadataka i izlaze iz okvira poslovnih komunikacija jer neretko sadrže retorička pitanja (pozive za političke skupove, grube insinuacije da su određeni zaposleni izvršili krivična dela zbog kojih treba da se nalaze u „Centralnom zatvoru“ i slično); 7.) necelishodno korišćenje službenog računara za slanje e-meilova koji ni na koji način nisu povezani sa obavljanjem radne obaveze; 8.) nepostupanje sa dužnom konstruktivnom saradnjom prema zaposlenima u drugim organizacionim delovima, a naročito prema zaposlenima VV i GG, time što nije došao na sastanak koji je zakazan za 03.10.2019. godine u 10,00 časova, već je na poziv na sastanak odgovorio meilom „Tema sastanka: priloženi meilovi“ u kojim neposrednom rukovodiocu i kolegama VV i GG govori „da se uozbilje“, i naposletku u meilu navodi; „Da su u plamenu goreli na terenu, žene skakale u hol zgrade, kao i da mladi zaposleni imaju ozbiljne zdravstvene probleme“.

Predmetnim rešenjem tuženog od 06.01.2020. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, zbog povrede radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline koji su mu stavljeni na teret upozorenjem od 11.12.2019. godine (pod tačkama 1.-8.). shodno članu 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i članu 18. stav 4. tačka 4. podtačke a.) ugovora o radu (zbog povreda radnih obaveza učinjenih svojom krivicom opisanih pod tačkama 1., 2., 3., 4., 5., 8. i 9. upozorenja), shodno članu 179. stav 2. tačka 3. Zakona o radu i člana 18. stav 4. tačka 4. podtačke b.) ugovora o radu (zbog povrede radne obaveze učinjene svojom krivicom opisane pod tačkom 7. upozorenja), shodno članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 18. stav 4. tačka 4. podtačke d.) alineja 20. ugovora o radu i člana 67. stav 2. tačka 20 Kolektivnog ugovora tuženog (zbog povrede radne obaveze učinjene svojom krivicom opisanih pod tačkama 1.,2.,3. i 5. upozorenja) i shodno članu 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 18. stav 4. tačka 6. alineja 2.ugovora o radu i člana 68. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora tuženog (zbog povrede radne dsicipline učinjene svojom krivicom opisanih pod tačkama 4. i 6. opozorenja).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje na rad. Drugostepeni sud je pravilno ukinuo prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na poslove ... ili druge odgovarajuće poslove zbog učinjene bitne povrede iz člana 374. stav 2. ZPP i odbacio tužbu u tom delu. Sud nije nadležan da odlučuje o tom tužbenom zahtevu, s obzirom na to da je raspoređivanje zaposlenog u skladu sa vrstom i stepenom stručne spreme i radne sposobnostima u isključivoj nadležnosti poslodavca, o čemu odlučuju u zavisnosti od procesa organizacije rada.

Članom 179. stav 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze: ako nesavesno ili nemarno izvršavava radne obaveze (tačka 1.), ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada (tačka 3.), ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom odnosno ugovorom o radu (tačka 5.). Članom 179. stav 3. ovog Zakona propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to: ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8.).

Članom 67. stav 2. tačka 20. Kolektivnog ugovora tuženog propisano je da za učinjenu povredu radne obaveze poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, pored slučajeva utvrđenih Zakonom o radu, i u slučaju neizvršavanja odluka i naloga direktora ili naloga neposrednog rukovodioca datih u skladu sa zaključenim ugovorom o radu. Članom 68. stav 1. tačka 2. tačka 6. Kolektivnog ugovora tuženog propisano je da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu u slučaju ometanje drugih zaposlenih u radu.

Članom 18. stav 4. tačka 4. ugovora o radu, prečišćeni tekst, od 01.04.2016. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca u skladu sa Zakonom o radu, Kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radnu obavezu (podtačka a.) i necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada (podtačka b.) Članom 18. stav 4. tačka 6. ugovora o radu, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog, ometanjem drugih zaposlenih u radu (alineja 2.)

Imajući u vidu navedeno, suprotno navodima revizije, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca u periodu od 09.07.2019. godine zaključno sa 22.11.2019.godine stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačke 1.,3 i 5. u vezi člana 18. stav 4. tačka 4. podtačke a.) i b.) ugovora o radu i povrede radne discipline iz člana 179. stava 3. tačka 8. Zakona o radu u vezi člana člana 18. stav 4. tačka 6. alineja 2. ugovora o radu, učinjenih krivicom tužioca, pri čemu je za prestanak radnog odnosa dovoljno da je učinio i samo jednu od povreda radne obaveze od više povreda koje su mu stavljene na teret, pa mu je predmetnim rešenjem tuženog od 06.01.2020.godine zakonito prestao radni odnos. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi poslodavac je tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu. Kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, to nema osnova da bude vraćen na rad kod tuženog u smislu člana 191. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić