.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24908/2023
06.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., opština ..., čiji su punomoćnici Srbobran Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Nikolić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 680/2023 od 30.05.2023. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 680/2023 od 30.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 680/2023 od 30.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 452/18 od 15.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj po osnovu obeštećenja isplati iznos od 559.180,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 19.02.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 171.441,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos troškova od 132.000,00 dinara počev od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 680/2023 od 30.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je potraživanje tužilje prema tuženom po osnovu naknade štete u visini vrednosti pokretnih stvari koje je tuženi protivpravno otuđio bez odobrenja tužilje zastarelo prema članu 376 stav 1 . Zakona o obligacionom odnosima (ZOO) u situaciji kada je utvrđeno da je tužilja saznala za štetu i lice koje je za nju odgovorno prijemom zapisnika 16.09.2013. godine, a tužbu radi naknade štete je podnela 19.02.2018. godine, pri čemu se izjava tuženog data pred nadležnim javnim tužilaštvom da je spreman da tužilji naknadi protivvrednost otuđenih stvari ne može smatrati priznanjem duga sa pravnom posledicom prekida zastarevanja potraživanja naknade štete prema članu 387 staav 1 ZOO jer nije data tužilji kao poveriocu. Stoga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužilje radi novog tumačenja prava u vezi istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, po oceni Vrhovnog suda, ne postoji potreba ni da se odlučuje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse jer tužilja uz reviziju nije dostavila suprotne odluke iz kojih bi proizilazilo da su sudovi na drugačiji način odlučivali o prigovoru zastarelosti potraživanja u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj pravnoj stvari tužilja je podnela tužbu 20.02.2018. godine radi naknade štete u iznosu od 559.180,00 dinara. Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu radi novčanog potraživanja u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
