Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko bolnički centar „dr DRAGIŠA MIŠOVIĆ“ Dedinje iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 546/23 od 22.02.2023. godine, u sednici održanoj dana 09.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 546/23 od 22.02.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 546/23 od 22.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3243/21 od 22.09.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 22.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužilji, na ime razlike plate do pune minimalne zarade za februar, april, maj, jun, jul, seprembar, oktobar 2020. godine i za februar 2021. godine, isplati iznose označene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od označenog datuma pa do isplate u roku od 8 dana. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj, na ime naknade za ishranu u toku rada za period od aprila 2018. godine do marta 2021. godine, isplati iznos od 113.912,50 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj, na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od aprila 2018. godine do marta 2021. godine, isplati iznos od 84.668,76 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate. Stavom petim izreke, tužba tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj, na ime razlike između isplaćene plate i minimalne zarade za period od aprila 2018. godine do aprila 2019. godine, isplati iznose označene u tom stavu izreke sa kamatom je povučena. Stavom šestim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.0000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate u roku od 8 dana.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 546/23 od 22.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3243/21 od 22.09.2022. godine u stavu trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje o troškovima postupka, sadržano u delu stava sedmog izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3243/21 od 22.09.2022. godine, za iznos od 5.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u preostalom delu stava sedmog izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3243/21 od 22.09.2022. godine, tako što je odbijen zahtev tužilje za isplatu troškova postupka preko iznosa od 5.280,00 dinara do iznosa od 66.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Pravnosnažnom presudom u pobijanom delu odlučeno je o potraživanju tužilje na ime troškova za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine, prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić