Navedenom presudom, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećeni VV je, kao ovlašćeno lice, sa imovinskopravnim zahtevom upućen na parnični postupak.

Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, obavezani su okrivljeni AA i BB da naknade troškove krivičnog postupka i to na ime stvarnih izdataka sprovođenja ekonomsko-finansijskog veštačenja i troškove pristupa veštaka u ukupnom iznosu od 30.800,00 dinara solidarno, a na ime paušalnih troškova krivičnog postupka svaki iznos od po 10.000,00 dinara na račun Osnovnog suda u Novom Sadu i obavezan je okrivljeni AA da naknadi troškove braniocu po službenoj dužnosti, advokatu Nemanji Tomiću u iznosu od 125.250,00 dinara na račun Osnovnog suda u Novom Sadu, kao i da okrivljeni AA i BB oštećenom VV solidarno plate nužne izdatke i nagradu za troškove za zastupanje punomoćnika advokata Borisa Mandića u ukupnom iznosu od 229.500,00 dinara, sve u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 830/23 od 27.12.2023. godine, odbijene su žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Dragića Radovanovića i okrivljene BB, advokata Nikše Crnogorca, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1352/20 od 03.07.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dragić Radovanović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP) i povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači, te da okrivljenog oslobodi od optužbe ili da preinači odluku o krivičnoj sankciji, tako što će izreći blažu sankciju, a da na osnovu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, obavesti okrivljenog i njegovog branioca o danu i času održavanja sednice, s obzirom da bi prisutvo branioca bilo od značaja za donošenje odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu u kome se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da izreka prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašen krivim ne sadrži konkretizovane lažne činjenice koje su dovele oštećenog u zabludu, da se u radnjama okrivljenog ne stiču subjektivni i objektivni elementi bića krivičnog dela za koje je oglašen krivim, da tokom postupka nije utvrđeno postojanje prevarne namere na strani ovog okrivljenog, kao i da u konkretnom slučaju nije nastala šteta-radnje okrivljenog nisu izazvale posledice, pa samim tim ne može postojati ni krivično delo.

Odredbom člana 208. stav 1. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivljanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, a stavom 3. istog člana, propisano je da ako je delom iz stava 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 1 do 8 godina i novčanom kaznom.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim u ovom krivičnom postupku, proizilaze svi bitni elementi tog krivičnog dela, a naime da je okrivljeni AA, zajedno sa okrivljenom BB po prethodnom dogovoru, u saizvršilaštvu, sposoban da shvati značaj svoga dela, da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, te da je isto zabranjeno, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu i održavao u zabludi oštećenog VV i time ga naveo da na štetu svoje imovine ostavi bez nadzora i omogući upotrebu okrivljenima putničkog motornog vozila... tako što je prethodno kontaktirao oštećenog radi kupovine putničkog vozila koji je oštećeni stavio na oglas radi prodaje... zajedno sa okrivljenom BB ubeđivali oštećenog da su zainteresovani za kupovinu navedenog automobila, predstavili se kao brat i sestra iako nisu u srodstvu, zajedno razgledali i raspitivali se za automobil, da bi nakon toga okrivljena BB udaljila se sa mesta pod izgovorom da ide na bankomat da podigne novac da bi oštećenom predala na ime kapare, a okrivljeni AA nastavio da pregleda automobil i u jednom trenutku zajedno za oštećenim isprobao vozilo... a potom zatražio od oštećenog dokumentaciju za automobil na koji način ga lažnim prikazivanjem činjenica da ima nameru da kupi predmetni automobil doveo i održavao u zabludi i time ga naveo da se udalji od automobila kako bi doneo traženu dokumentaciju i ostavio putničko vozilo bez nadzora i omogući upotrebu vozilom, što je okrivljeni AA iskoristio kako bi startovao automobil u kome se nalazio ključ i pobegao sa lica mesta, pri čemu je kod okrivljenog namera bila da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, a ne da navedeno vozilo kupi i plati, da bi potom okrivljeni napustili Novi Sad, navedeno vozilo okrivljeni AA dovezao do Šapca gde je ga je parkirao i zaključao i pripadajući ključ predao okrivljenoj BB na koji način su okrivljeni pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 6.694 evra u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 775.557,00 dinara.

Kako iz izreke prvostepene presude proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, a naročito da je kod okrivljenog postojala namera da lažnim prikazivanjem činjenica dovede oštećenog u zabludu i održava ga u zabludi (da želi da kupi automobil, zbog čega je isprobao automobil i tražio dokumentaciju automobila da bi oštećeni otišao da donese dokumentaciju, a okrivljeni to iskoristio i odvezao automobil) i tako sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist, kao i da je izvršenjem krivičnog dela pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 6.654 evra u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 775.557,00 dinara, suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, od strane Vrhovnog suda, ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom kao otežavajuća okolnost cenjeno da je krivično delo izvršio u saizvršilaštvu koja okolnost čini obeležje krivičnog dela za koje je oglašen krivim, na koji način ukazuje na povredu člana 54. stav 3. KZ i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 830/23 od 27.12.2023. godine, kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1352/20 od 03.07.2023. godine proizilazi da je i drugostepeni sud prihvatio kao pravilno utvrđene olakšavajuće okolnosti, kao i da ne postoje osobito olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenih, a da otežavajućih okolnosti nije bilo, pa je našao, da je kazna okrivljenom AA u postupku individualizacije pravilno odmerena.

Imajući u vidu da prilikom odmeravanja kazne drugostepeni sud nije našao da postoje otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog AA, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja - član 440. ZKP (u zahtevu se navodi da nije dokazana vrednost predmetnog motornog vozila, a što je od značaja za kvalifikaciju dela, jer veštačenje vrednosti nije obavljeno od strane tužilaštva, već kasnije po naredbi suda, kada se nije moglo na adekvatan i pravilan način utvrditi njegova vrednost, jer veštaci nisu imali pristup vozilu i nisu imali uvid u opšte stanje vozila, pređenu kilometražu, kao i druge vitalne parametre od kojih zavisi vrednost jednog vozila) kao i zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP (u zahtevu se navodi da je sud nedovoljno cenio olakšavajuće okolnosti, odnosno da im nije dao onakav značaj koje one zaslužuju, pa je kazna prestroga, a svrha generalne i specijalne prevencije se može postići izricanjem blaže kazne). Navedene povrede zakona, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je zahtev podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se, u skladu sa odredbom člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić