U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Maksimovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 8K 146/2018 od 25.05.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 700/2023 od 14.12.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 19.03.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Maksimovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 8K 146/2018 od 25.05.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 700/2023 od 14.12.2023. godine, u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 8K 146/2018 od 25.05.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 22.07.2017. do 08.08.2017. godine i istovremeno određeno da će se navedena kazna izvršiti tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, uz primenu elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom, odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećenih i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 700/2023 od 14.12.2023. godine usvojena je žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu i presuda Osnovnog suda u Nišu 8K 146/2018 od 25.05.2023. godine preinačena, u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sudu u Nišu, okrivljenog AA zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 22.07.2017. do 08.08.2017. godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda, u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Maksimović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, pobijane presude ukine i predmet vrati Osnovnom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje ili iste preinači i okrivljenom izrekne kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju će mu uračunati vreme provedeno u pritvoru i istovremeno odrediti da se po pravnosnažnosti presude kazna izvrši tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom, koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, uz primenu elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Stavljen je i predlog da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da izreka pravnosnažne presude ne sadrži bitne elemente bića krivičnog dela, s obzirom da je objektivni element krivičnog dela radnja izvršenja, a što je u konkretnom slučaju „nepridržavanje saobraćajnih propisa“. U vezi sa iznetim branilac ukazuje da se u izreci presude ne navodi kojih se to saobraćajnih propisa okrivljeni nije pridržavao, odnosno da je u izreci presude označen član 28. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Severne Makedonije, dok je za izvršenje krivičnog dela koje se stavlja na teret okrivljenom neophodno da se isti nije pridržavao saobraćajnih propisa propisanih u Republici Srbiji.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu krivičnog zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani pet, stav pet i strani šest, stav jedan dao jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored iznetog, Vrhovni sud ukazuje da je u činjeničnom opisu izreke pobijane pravnosnažne presude citirana cela blanketna norma i ista opisana u potpunosti, samo nije nominalno označen član 35. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije.

Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koju obrazlaže navodima da je kao otežavajuću okolnost u odluci Apelacionog suda u Nišu navedeno da je pored smrtnog stradanja jedne osobe došlo do lakog telesnog povređivanja još jedne osobe i materijalne štete na vozilu „Pežo“, odnosno okolnosti koje su, po stavu odbrane, obeležja krivičnog dela iz člana 289. stav 1, te predstavljaju okolnosti koje se ne mogu uzeti u obzir kao otežavajuće, imajući u vidu odredbu člana 54. stav 3. KZ. Dalje se navodi da materijalna šteta na vozilu ne može predstavljati otežavajuću okolnost kod ovakvog dela – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer materijalna šteta predstavlja okolnost koja je posledica dela i koja se podrazumeva kod ovakvih krivičnih dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude, nastupila je teža posledica u vidu smrti jednog lica.

Imajući u vidu da je za postojanje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ dovoljno da je nastupila smrt jednog lica, te da je u konkretnom slučaju pored toga došlo i do nastupanja lakih telesnih povreda kod još jednog lica, kao i imovinska šteta na kolima drugog učesnika u saobraćaju, to ove okolnosti očigledno ne predstavljaju obeležja napred navedenog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama, te se ove okolnosti kod ovog oblika krivičnog dela, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, mogu ceniti kao otežavajuće okolnosti.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Navedenu povredu zakona branilac obrazlaže navodima da je Naredbom K-146/2018 od 30.10.2018. godine određeno veštačenje radi utvrđivanja uzroka saobraćajne nezgode u navedenom krivičnom postupku, koje je sud poverio Mašinskom fakultetu u Nišu. Međutim, prvostepeni sud u svojoj odluci nije prihvatio navedeni nalaz i mišljenje, uz obrazloženje da je naređeno izvođenje dokaza komisijskim veštačenjem od strane Mašinskog fakulteta u Nišu, dok je veštačenje obavljeno do strane veštaka pojedinca. Na opisani način je, po stavu odbrane, sud implicirao da dokaz nije pribavljen u skladu sa zakonom. Pored iznetog, Naredba K-146/2018 od 30.10.2018. godine sadrži još jedan sporan element, jer je sud naložio ustanovi da utvrdi uzrok saobraćajne nezgode iako uzrok saobraćajne nezgode utvrđuje postupajući sud, dok veštak može utvrđivati činjenice u pogledu prostorno vremenske analize, brzine kretanja učesnika, tehničke ispravnosti vozila. Ujedno odbrana ukazuje da je jedino veštačenje prof. dr Saše Ranđelovića zasnovano na neposrednom pregledu putničkog motornog vozila „Tojota“ u Policijskoj stanici u Valandovu u Makedoniji. Razlog neprihvatanja nalaza i mišljenja veštačenja podnetog na memorandumu Mašinskog fakulteta i rađenog pod okriljem te ustanove postaje još neutemeljenije kada se ima u vidu da sud prenebegava taj svoj razlog kada dopunsko veštačenje poverava samostalnom veštaku mašinske struke, dakle veštaku pojedincu Draganu Markoviću i to naredbom K-146/2018 od 30.01.2020. godine.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno pobijanim pravnosnažnim presudama iznoseći sopstvenu ocenu izvedenog dokaza – nalaza i mišljenja sudskih veštaka saobraćajne struke, osporavajući dokaznu vrednost nalaza i mišljenja sudskog veštaka Dragana Markovića, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Iznetim navodima, pored povrede zakona iz člana 440. ZKP, branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 114. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, o kojoj je u ovoj presudi već bilo reči, ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP iznoseći sopstveno viđenje otežavajućih i olakšavajućih okolnosti, koje su od značaja da krivična sankcija bude veća ili manja. Pri tome i sam branilac na strani devet zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše upravo povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako se u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (povreda zakona iz člana 440. ZKP) kao ni zbog povreda zakona iz člana 114. i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne obrazlaže na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama prekoračili optužbu i učinili označenu povredu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić