Vrhovni sud, sudija Gordana Komnenić, određena godišnjim rasporedom poslova na osnovu odredbe člana 7. stav 5. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' br. 40/15, 92/2023), u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Zečević, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 5/24 od 04.03.2024. godine, bez ispitnog postupka, doneo je 22.04.2024. godine, sledeće

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 5/24 od 04.03.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 5/24 od 04.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, prigovor predlagača od 06.02.2024. godine, radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 3418/22. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev podnosioca prigovora za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavila blagovremenu žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava. Troškove postupka je tražila, a nije ih opredelila.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 16, 17. stav 4. i 20. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15 i 92/23) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82, (''Službeni glasnik RS'', br. 65/95 ... 55/14) i člana 386. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), na čiju primenu upućuje odredba 7.stav 6. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je žalba predlagača neosnovana.

U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 1.-3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Pobijanim rešenjem, prigovor predlagača od 06.02.2024. godine, radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 3418/22, je odbijen, imajući u vidu da je tužba Osnovnom sudu u Vršcu podneta 01.07.2021. godine i da postupak pred prvostepenim i drugostepenim sudom, do dana podnošenja prigovora, traje nešto više od dve godine i sedam meseci, što znači da trajanje celokupnog postupka u prvoj i drugoj instanci nije premašilo rok od pet godina, te da stoga nema mesta ubrzavanju postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka Apelacionog sud u Beogradu je pravilna.

Odredbom člana 8. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se prigovor odbija bez ispitnog postupka ako je, s obzirom na trajanje postupka koje je navedeno u prigovoru, očigledno neosnovan. Na osnovu odredbe člana 17. stav 4. istog Zakona, žalba se odbija bez ispitnog postupka ako je, s obzirom na trajanje postupka koje je navedeno u žalbi, očigledno neosnovana.

U konkretnom slučaju, predlagač je u prigovoru navela da je 01.07.2021. godine podnela tužbu Osnovnom sudu u Vršcu protiv Grada Vršca radi naknade nematerijalne štete i da je 15.03.2022. godine Osnovni sud u Vršcu doneo presudu kojom je tužbeni zahtev tužilje delimično usvojen. Tužilja je 02.06.2022. godine izjavila žalbu protiv prvostepene presude, a tuženi je žalbu izjavio 16.05.2022. godine. Prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 3418/22, predlagač je podnela 06.02.2024. godine, ukazujući da je od pokretanja parničnog postupka proteklo skoro tri godine, a da drugostepeni sud nije odlučio o žalbama parničnih stranaka. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je pravilno zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred tim sudom u predmetu Gž 3418/22, pošto trajanje celokupnog postupka u prvoj i drugoj instanci, od nepune tri godine do podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, nije nerazumno dugo, što znači da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa je njena žalba, s obzirom na trajanje postupka, očigledno neosnovana.

Iz iznetih razloga, primenom člana 17. stav 1. i 4. u vezi člana 20. stav 4. člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluku kao u stavu drugom izreke Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165.stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 27.i 30.stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pošto predlagač nije uspela u žalbenom postupku, pa joj ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, posebno imajući u vidu da zahtev nije opredelila, a bila je dužna na osnovu člana 163. stav 2. istog Zakona.

S u d i j a

Gordana Komnenić,s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

na osnovu odredbe člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić