Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 65/22 od 02.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene „NLB Komercijalna banka“ a.d. Beograd i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene „NLB Komercijalna banka“ a.d. Beograd za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena „NLB Komercijalna banka“ a.d. Beograd je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu po članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i sada pok. GG su bili u braku od 1977. godine, pa do smrti GG ...2013. godine. Založnim izjavama Ov.br. 1468/2010 od 12.08.2010. godine, Ov.br. 55/2011 od 17.01.2011. godine i Ov1.br. 6136/2011od 12.05.2011. godine, pok. GG je dozvolio da se, radi obezbeđenja novčanog potraživanja "Komercijalne banke" prema DOO "Filipović" ..., po ugovoru o kreditu od 05.08.2010. godine i aneksu ugovora od 10.01.2011. godine i ugovoru o kreditu od 25.03.2010. godine i aneksu ugovora od 21.04.2011. godine, izvrši upis izvršne vansudske hipoteke u korist banke – davaoca kredita na nepokretnostima navedenim u izjavama i to na zgradi ugostiteljstva - poslovno ugostiteljska zgrada, broj zgrade 2 površine u osnovi 215 m2, na pomoćnoj zgradi, broj zgrade 4 površine u osnovi 146 m2, koje se nalaze na kp.br. .. KO ..., kao i na kp.br. .. KO ... površine 0.21,53 ha, sve upisano u listu nepokretnosti broj .. KO ... . Rešenjem Osnovnog suda u Ivanjici Ov.br.166/14 od 17.04.2015. godine raspravljena je zaostavština iza smrti pokojnog GG, a za njegove zakonske naslednike na kp.br. .. upisane u list nepokretiosti broj .. KO ..., oglašeni su unuci ostavioca BB i VV, a bračni drug, ovde tužilja, za naslednika na kp.br. .. KO ..., kao i na potraživanjima prema "Banci Poštanskoj štedionici" po osnovu tekućeg računa ostavioca i na putničkom motornom vozilu. Pok. GG je u vreme kada je dao navedene založne izjave u katastru nepokretnosti bio upisan kao vlasnik nepokretnosti – predmeta tih izjava. Tužilja nije dala saglasnost za ustanovljavanje hipoteke. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Čačku P br.30/20 od 09.06.2021. godine utvrđeno je da tužilja ima pravo svojine po osnovu sticanja zajedničke imovine u braku sa pok. GG na ½ dela nepokretnosti na kojima je, na osnovu spornih založnih izjava, upisana hipoteka.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom članova 6. stav 2., 9. i 10. Zakona o hipoteci, članova 171. stav 1., 174. i 176. stav 2. Porodičnog zakona, kao i člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, utvrdili ništavost osporenih založnih izjava, kao i predmetnih ugovora o kreditu i aneksa ugovora, u pogledu založnog raspolaganja hipotekarnim nepokretnostima u 1/2 dela u svojini tužilje a u cilju obezbeđenja potraživanja banke, kao davaoca kredita, sa ovlašćenjem tužilje da na osnovu presude izvrši brisanje upisane hipoteke. Po stanovištu nižestepenih sudova, tužilja je nepokretnosti – predmet založnih izjava stekla u braku sa davaocem spornih založnih izjava, pok. GG, koji je te nepokretnosti, protivno zabrani samostalnog raspolaganja, bez njene saglasnosti opteretio hipotekom iako su one bile predmet njihove zajedničke svojine koju su stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku.

Vrhovni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima predviđena je ništavost ugovora koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. O ništavosti ugovora prosuđuje se prema okolnostima koje postoje u vreme njegovog zaključenja.

Pravo zajedničke svojine stečene u toku trajanja zajednice života u braku potpada pod poseban zakonski režim propisan odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05, 72/11-dr zakon i 6/15). Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1). Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, s tim što se u pogledu poslova redovnog upravljanja smatra da ih supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika (član 174. st.1. i 2). Suprotno, odredbom člana 174. stav 3. Porodičnog zakona je izričito propisano da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Posledica ovakvog zakonskog režima zajedničke svojine, kada je u pitanju nepokretna imovina, je pretpostavka da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima (član 176. stav 1). Takođe, važi i zakonska pretpostavka da je upis izvršen na ime oba supružnika kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176. stav 2).

Zasnivanje hipoteke kao založnog prava na nepokretnosti predstavlja akt i pravni posao raspolaganja regulisan odredbama posebnog Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br.115/05, 60/15, 63/15-US, 83/15). Prema odredbi člana 2. ovog zakona, hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koja ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Imperativnom odredbom člana 6. stav 2. istog zakona, izričito je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara. Hipoteka se zasniva ugovorom između vlasnika ili drugog lica koje ima pravo raspolaganja u smislu ovog zakona i poverioca, u čiju korist se ustanovljava radi namirenja obezbeđenog potraživanja, koji se zaključuje u pismenoj formi i sa potpisima ugovorača overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (čl.9. i 10. Zakona). Hipoteka može da nastane i kao jednostrana, na osnovu založne izjave vlasnika kojom on ovlašćuje poverioca da svoje nenamireno dospelo potraživanje naplati iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, na način propisan zakonom, i koja po svojoj formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (član 14. Zakona).

U konkretnom slučaju, osporenim založnim izjavama pok. GG, supružnika tužilje, ustanovljena je stvarna zaloga na nepokretnostima koje, saglasno odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, predstavljaju zajedničku imovinu supružnika, protivno zabrani samostalnog raspolaganja izrečenoj odredbom člana 174. stav 3. istog zakona. Zasnivanje hipoteke na predmetu zajedničke bračne imovine od strane jednog supružnika zajedničara, upisanog kao jedinog vlasnika u javnim knjigama, bez pismenog sporazuma o deobi, odnosno bez pismene i overene izjave o saglasnosti za takvo raspolaganje od strane drugog supružnika zajedničara, predstavlja ništav pravni posao, protivan prinudnim propisima člana 174. stav 3. Porodičnog zakona i člana 6. stav 2. u vezi čl.9. i 10. Zakona o hipoteci.

Nedostatak overene pismene izjave supružnika kao nosioca prava nepodeljene zajedničke svojine hipotekovane nepokretnosti, date jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom (u smislu člana 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci u vezi člana 174. stav 1. Porodičnog zakona) ne može se nadomestiti pretpostavkom o prećutnom saglašavanju ili naknadnom odobravanju. U situaciji kada između supružnika nije zaključen bračni ugovor, a ni pismeni sporazum o deobi zajedničke tekovine, niti je o pravima supružnika na nepokretnostima odlučeno sudskom deobom, apsolutno je ništava, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, založna izjava supružnika, ovde pok. GG, o samostalnom raspolaganju zasnivanjem hipoteke u korist njegovog poverioca na nepokretnostima koje su u zajedničkoj nepodeljenoj imovini supružnika.

Upisom jednog supružnika kao vlasnika nepokretnosti ne čini ga isključivim nosiocem prava svojine na celoj nepokretnosti, ni u nedostatku zabeležbe o postojanju zajedničke bračne svojine. I u tom slučaju važi zakonska pretpostavka o postojanju upisa prava svojine na oba supružnika u skladu sa izričitom odredbom člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, koja u spornom pravnom odnosu nije oborena validnim dokazima. Zato, suprotno navodima revizije, oboriva pretpostavka o tačnosti podataka o nepokretnostima i pravima na njima upisanim u katastar nepokretnosti, u smislu člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br.72/2009, sa izmenama i dopunama), ne može da isključi primenu navedenih prinudnih normi materijalnog prava o posebnom režimu zajedničke svojine stečene u braku i načinu zakonitog raspolaganja tom imovinom.

U kontekstu svih prinudnih normi na koje je ukazano, zaštita od štetnih posledica netačnog upisa prava na nepokretnostima, u smislu Zakona o državnom premeru i katastru, važi samo u odnosu na savesnog sticaoca hipoteke, a ta zakonska pretpostavka o njegovoj savesnosti je u konkretnom slučaju oborena. Sticalac hipoteke u ovom slučaju je mogao znati da izvršeni upis prava svojine samo u korist pok. GG, supruga tužilje, ne čini njega isključivim vlasnikom tih nepokretnosti, i zato se sticalac hipoteke ne može smatrati savesnim. On bi se takvim mogao smatrati samo u slučaju da je pribavio pisanu izjavu tužilje o njenoj saglasnosti da njen pokojni suprug može konstituisati hipoteku na njihovoj zajedničkoj imovini. Takva izjava tužilje ne postoji, a nije ni dokazano da se tužilja saglasila sa datom založnom izjavom pok. GG. Ovakvo pravno stanovište izraženo je i u odluci Ustavnog suda Už 6193/2018 od 19.07.2018. godine.

Iz iznetih razloga nisu osnovni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava i Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Vrhovni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tužene „NLB Komercijalna banka“ a.d. Beograd za naknadu troškova revizijskog postupka jer tužena nije postigla uspeh u ovom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić