.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 388/2023
04.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Novosadska toplana“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Siniša Ljubičić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3478/22 od 08.11.2022. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3478/22 od 08.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3478/22 od 08.11.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1456/21 od 13.05.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 1456/21 od 30.09.2022. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime manje isplaćene pripadajuće zarade za period od avgusta 2017. godine do avgusta 2020. godine, pojedinačne opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca preko dosuđenih iznosa pa do traženih iznosa na ime manje isplaćene zarade u pojedinačnim opredeljenim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3478/22 od 08.11.2022. godine, žalbe parničnih stranaka su odbijene i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila postupka, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Pobijana presuda je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u pogledu primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'', br. 116/14, u primeni od 01.11.2014. godine), odnosno kod obračuna zarade primenom osnovice utvrđene u okviru mase sredstava po Programu poslovanja tuženog od oktobra 2014. godine sa umanjenjem po zakonu. Takođe, bitne povrede pravila postupka ne predstavljaju razlog zbog koga se posebna revizija može izjaviti.
Na osnovu navedenog, a primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 20.08.2020. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja je 546.518,30 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi revizijskog postupka na ime sastava odgovora na reviziju i za sudske takse tuženom nisu priznati, jer mu nisu bili nužni i potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu trećem doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
