Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je preko svojih punomoćnika izjavio reviziju shodno članu 403. stav 3. ZPP, ukazujući na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... sa izmenama i dopunama), pa je našao da revizije nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP nisu predviđene kao razlog zbog koga se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa BB i VV osnovano konzorcijum fizičkih lica radi zajedničkog istupanja u svojstu kupca u postupku javne prodaje društvenog kapitala subjekta privatizacije Zastava elektro Rača. Kao član i zastupnik konzorcijuma fizičkih lica, tužilac je po osnovu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije dana 15.03.2006. godine stekao pravo svojine na 70% društvenog kapitala. Po izvršenoj kontroli ispunjenja ugovornih obaveza, Agencija za privatizaciju je potvrdom izdatom kupcu dana 05.02.2009. godine tu činjenicu verifikovala.

Dana 19.07.2006. godine između privrednog subjekta Zastava elektro ad Rača i Fonda za razvoj Republike Srbije zaključen je ugovor broj 7594, čiji je predmet bio investicioni kredit od 100.000.000,00 dinara odobren radi realizacije programa nabavke opreme u cilju modernizacije proizvodnje elektroinstalacija. Rok otplate kredita je bio pet godina, a sredstva obezbeđenja isplate istog su bili bankarska garancija broj 594/06 od 20.07.2006. godine izdata od Kulske banke ad iz Novog Sada i 22 blanko sopstvene menice. Član 3. ugovora propisivao je nenamensko trošenje odobrenih sredstava kao razlog za raskid ugovora i obavezu korisnika kredita da Fondu za razvoj Republike Srbije omogući kontrolu namenskog korišćenja sredstava.

Prilikom obavljanja kontrole predstavnici Fonda su utvrdili da je nabavljena polovna oprema, da je ona reparirana i stavljena u funkciju, da je proizvodni pogon popunjen i da formiranje tehnološke linije od obnovljene, umesto od biznis – planom projektovane nove uvozne opreme, nije imalo negativan uticaj na kvalitet proizvoda. Informacija o obavljenoj kontroli realizacije investicionog programa nabavke opreme radi modernizacije proizvodnje elektroinstalacija sačinjena je dana 17.03.2008. godine, a dana 20.03.2008. godine Fond za razvoj Republike Srbije je privrednog subjekta Zastava elektro ad Rača pozvao da celokupni investicioni kredit vrati u roku od 30 dana, sa obrazloženjem da kredit nije korišćen radi nabavke nove tehnološke opreme, zbog čega se shodno članovima 3. i 5. ugovora o kreditu isti raskida.

Aktiviranjem bankarske garancije dana 30.10.2008. godine za iznos od 15.078.473,71 dinar kod KBC banke i dana 05.11.2008. godine za iznos od 26.095.295,71 dinar kod OTP banke, blokirani su računi privrednog subjekta Zastava elektro ad Rača, tako da je naplatom dospelih i nedospelih anuiteta istom onemogućeno redovno poslovanje – nabavka repromaterijala, izmirenje zakonskih obaveza sa isplatom zarada, poreza i doprinosa.

Nakon blokade računa sačinjena je informacija o statusu privrednog subjekta Zastava elektro ad Rača, u kojoj je navedeno da sadašnji vlasnik nije u mogućnosti da održi proizvodnju u toj fabrici, kao jedinom perspektivnom privrednom subjektu u Rači, pa je celishodno da vlasnik bez naknade većinski paket akcija od 76,4982% ukupnog kapitala ustupi državi. U informaciji je dalje navedeno da je po preuzimanju većinskog dela kapitala Ministarstvo ekonomije spremno da od septembra 2009. godine pronađe odgovarajućeg strateškog partnera i pomogne novom rukovodstvu u pokretanju proizvodnje, što je ekonomski interes Republike Srbije obzirom da je navedeni privredni subjekat bio značajan snabdevač domaće i strane autoindustrije električnim kablovima. Zaključkom vlade Republike Srbije 05br 0235702/09-001 od 17.09.2009. godine prihvaćena je informacija o statusu Zastava elektro ad Rača i usvojen nacrt ugovora o ustupanju bez naknade većinskog paketa akcija Republici Srbiji, a ugovorom od 02.10.2009. godine tužilac AA, kao ustupilac je Republici Srbiji, kao prijemniku, bez naknade i sa pravom da prenetim akcijama (103.524 akcije, odnosno 76,4982 % kapitala Zastava elektro ad Rača) primalac raspolaže slobodno, preneo svoj udeo u kapitalu navedenog privrednog subjekta.

Odlukom od 12.10.2009. godine pokrenut je postupak restrukturiranja, a zaključkom 05 br. 0231202/2010-1 od 25.02.2010. godine, Vlada Republike Srbije dala je saglasnost za privatizaciju Zastava elektro ad Rača u restrukturiranju. Po sprovedenoj javnoj aukciji, dana 15.04.2010. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa YURA Corporation doo, nakon čega je odlukom Agencije za privatizaciju od 01.04.2011. godine okončan postupka restrukturiranja i rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 423/11 od 06.05.2011. godine otvoren postupak stečaja nad privrednim subjektom Zastava elektro ad Rača.

Pravosnažnom presudom Višeg suda u Kragujevcu K 20/17 od 08.11.2017.godine, tužilac je oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. i članovima 33. i 61. KZ, jer je u tom postupku utvrđeno da je nabavljena polovna oprema bila ispravna, bezbedna za rukovanje i snabdevena odgovarajućim sertifikatima, koje činjenice su bile poznate Ageniji za privatizaciju i nisu bile protivne ugovoru o investiranju zaključenom sa Fondom za razvoj Republike Srbije pošto je istim bila predviđena nabavka opreme, ali ne izričito nove.

Kod tako utvrđenog činjničnog stanja prvostepeni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora nalazeći da ugovor o ustupanju bez naknade većinskog paketa akcija privrednog subjekta Zastava elektro Rača po svojoj sadržini nije ništav pravni posao, jer je zaključen uz saglanost volja ugovarača, da je njime tužena ovlašćena da preuzetim akcijama raspolaže bez ograničenja i da u skladu sa tim navedenim privrednim društvom upravlja, pa nema osnova za primenu člana 103. stav 1. ZOO

Odlučujući o eventualnom tužbenom zahtevu prvostepeni sud je ocenio da je osnovan prigovor zastarelosti shodno članu 937. Srpskog građanskog zakonika, jer je od zaključenja ugovora između parničnih stranaka dana 02.10.2009. godine do podnošenja tužbe za opoziv ugovora o poklonu protekao trogodišnji rok zastarelosti.

Drugostepeni sud je našao da je prvostepena presuda zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava i da su neosnovani žalbeni razlozi u pogledu ciljnog preduzimanja štetnih radnji od strane tužene na osujećenju poslovanja privrednog subjekta Zastava elektro Rača, koje je imalo zaključen ugovor o poslovnoj saradnji sa privrednim društvom Delfi, što je istom obezbeđivalo nesmetano i profitabilno poslovanje. Za te svoje tvrdnje tužilac nije pružio dokaze, odnosno nije dostavio ugovore zaključene sa navedenom firmom. Pitanje savesnosti i poštenja za postupanje tužene povodom otkaza ugovora o radu tužiocu preko novog rukovodstva privrednog društva i izneverena očekivanja tužioca u pogledu budućeg poslovanja privrednog subjekta Zastava elektro ad Rača, bez uticaja su kod postojanja odredbe spornog ugovora o ustupanju većinskog paketa akcija, prema kojoj primalac akcijama raspolaže bez ograničenja.

Odluka o eventualnom tužbenom zahtevu za opoziv predmetnog ugovora, koji je kao neosnovan odbijen iz razloga neblagovremenosti podnete tužbe (član 117. stav 2. ZOO), potvrđena je odlukom drugostepenog suda sa obrazloženjem da je osnovan prigovor zastarelosti istaknut od strane tužene.

Vrhovni sud je razmotrio izjavljenu reviziju i našao da se pravosnažna presuda doneta u drugom stepenu neosnovano pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac nižestepene odluke pobija sa obrazloženjem da prilikom primene materijalnog prava na pravilno utvrđeno činjenično stanje sudovi nisu dovoljno pažnje poklonili osnovu spornog dobročinog ugovora, odnosno njegovim neispunjenim očekivanjima u pogledu realizacije buduće proizvodnje u firmi Zastava elektro ad Rača, vezane za realizaciju ugovora zaključenih sa firmom Delfi. Činjenice vezane za poslovnu saradnju pravnog subjekta Zastava elektro sa firmom Delfi drugostepeni sud je cenio primenom pravila o teretu dokazivanja (član 231. ZPP), jer ugovor o toj saradnji tužilac nije dostavio, a tužiočeva lična očekivanja u pogledu daljeg rada firme Zastava elektro ad Rača u formalnopravnom smislu su bez uticaja na punovažnost pobijanog ugovora, jer je članom 2. tačka 3. ugovora predviđeno pravo tužene, kao primaoca akcija, da u pravnom prometu istima raspolaže slobodno, bez ograničenja.

Članom 148. stav 1. ZOO propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane i kao takav on je zakon za ugovarače, koji su dužni da ugovorne odredbe ispunjavaju onako kako glase, a eventualna subjektivna očekivanja druge strane nisu obavezujuća za saugovarača.

Osim toga, kod utvrđene činjenice da je poslovanje firme Zatava elektro Rača blokadom računa usled dospelosti ugovornih obaveza zbog raskida ugovora o investiranju bilo onemogućeno, da nije bilo novčanih sredstava za nabavku repromaterijala i izvršavanje zakonskih obaveza prema zaposlenina i državi, tužilac nije dokazao da je njegova odluka da pristupi zaključenju spornog ugovora bila motivisana isključivo ili prevashodno omogućavanjem nastavka proizvodnje od strane tužene, kao prijemnika većinskog paketa akcija.

Pravilno su nižestepeni sudovi cenili i prigovor zastarelosti potraživanja opredeljenog eventualnim tužbenim zahtevom.

Članom 937. stav 1. Srpskog građanskog zakonika, koji se na konkretno tužiočevo dobročino raspolaganje primenjuje shodno članu 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i tokom neprijateljske okupacije (FNRJ 86/46-1078 sa izmenama i dopunama), propisano je da ko misli da ima pravo poklon zbog neblagodarnosti poreći, taj mora za tri godine to kod suda zahtevati, inače će mu pravo zastareti, dok je stavom 2. istog člana, između ostalog propisano da u tom slučaju vreme zastarelosti počinje teći od postanka uzroka zbog koga se ugovor kvari.

Po ustupanju bez naknade tuženoj kontrolnog paketa akcija ugovorom zaključenim dana 02.10.2009. godine i po pokretanju postupka restrukturiranja dana 12.10.2009. godine, tužilac je za postupanje tužene protivno njegovim očekivanjima mogao saznati dana 15.04.2010. godine, kada je na javnoj aukciji sa firmom Yura Corporation doo zaključen ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, a svakako je takvo saznanje najkasnije morao imati otvaranjem stečajnog postupka prema firmi „Zastava elektro“ ad Rača, rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 423/11 od 06.05.2011. godine.

Kako je shodno članu 191. ZPP postupak u ovoj parnici pokrenut tužbom od 11.12.2019. godine, u smislu citiranih propisa zastarelo je njome istaknuto potraživanje opredeljeno eventualnim tužbenim zahtevom.

Protivno revizijskim navodima kojima se osnovanost tužbenog zahteva obrazlaže razlozima datim u krivičnoj presudi, tužilac nije doveo u sumnju osnov svog dobročinog raspolaganja, učinjenog predmetnim ugovorom Ov. 971/09 od 02.10.2009. godine, niti je na pravno relevantan način dokazao da je otkazivanje ugovora o investicionom kreditu, odobrenog firmi Zastava elektro ad Rača u visini od 100.000.000,00 dinara, bilo motivisano zlonamernim postupanjem tužene sa ciljem da se osujeti poslovanje tog privrednog subjekta. Odredbom člana 13. ZPP parnični sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti optuženog lica vezan osuđujućom krivičnom presudom. U konkretnom slučaju tužilac je oslobođen odgovornosti da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. i članovima 33. i 61. KZ RS, tako da su i izreka te presude i razlozi dati u njenom obrazloženju bez uticaja na odluku u ovoj parnici. Zaključak suda zasnovan na nalazima veštačenja provedenih u krivičnom postupku, kojima se utvrđuje adekvatnost reparirane polovne opreme kupljene odobrenim kreditnim sredstvima i zadovoljavajući kvalitet proizvedenih elektro-kablova, ne dokazuje odsustvo razloga za otkaz predmetnog ugovora. Taj ugovor ne sadrži izričitu odredbu o obavezi korisnika kredita da nabavi novu opremu, ali je ugovorom broj 7594 od 19.07.2006. godine firmi Zastava elektro ad Rača kredit odobren na osnovu biznis- plana kojim je nabavka nove opreme upravo bila predviđena kao poslovni projekat korisnika kredita, u cilju unapređenja proizvodnje i postizanja vrhunskog kvaliteta električnih kablova za motorna vozila.

Pitanje da li je – nezavisno od sertifikatima potvrđenog dobrog stanja i funkcionalnosti reparirane polovne opreme i visokog kvaliteta finalnih proizvoda, konstatovanih i izveštajem Fonda za razvoj RS od 17.03.2008. godine – istrajavanje tužene na doslednom sprovođenju biznis-plana, kao uslova za odobrenje investicionog kredita za nabavku nove opreme i njegovog održavanja na snazi, bilo opravdano ili protivno poslovnom interesu korisnika kredita Zastava elektro ad Rača i ekonomskom interesu društva kao celine, ni hipotetički ne dovodi u sumnju zakonitost nižestepenih odluka, zasnovanih na pravilnoj primeni materijalnog prava i celovito obrazloženih u skladu sa odredbom člana 356. stav 5. ZPP.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić