Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 116/21 od 21.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P4 290/19 od 11.03.2021. godine u delu stava trećeg izreke kojim je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskih dela – fotografija tužioca, bliže označenih u tom delu izreke, bez naznačenja imena ili pseudonima autora isplati iznos od 315.000,00 dinara, odnosno 15.000,00 dinara po saopštenju sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.03.2021. godine pa isplate, kao i u delu stava četvrtog izreke kojim je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora, javnim saopštavanjem autorskih dela – fotografija tužioca bliže označenih u tom delu izreke u nepotpunoj formi, isplati iznos od 285.000,00 dinara, odnosno 15.000,00 dinara po saopštavanju sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.03.2021. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P4 290/19 od 11.03.2021. godine u preostalom delu stava trećeg i četvrtog izreke, tako što je delimično odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskih dela – fotografija tužioca bliže označenih u stavu trećem i četvrtom izreke bez naznačenja imena ili pseudonima autora isplati iznos od još 315.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.03.2021. godine pa isplate, a na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskih dela – fotografija tužioca bliže označenih u tom delu izreke u nepotpunoj formi za iznos od još 285.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.03.2021. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P4 290/19 od 11.03.2021. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je utvrđeno da je tuženi povredio autorska prava tužioca, tako što je na internet sajtu www.danas.rs dana 23.09.2016. godine javno saopštio autorsko delo tužioca – fotografiju „Rakitovo“ u nepotpunoj formi i dana 07.10.2016. godine javno saopštio autorsko delo tužioca – fotografiju „Godačica“ u nepotpunoj formi. Stavom četvrtim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena Višeg suda u Beogradu P4 290/19 od 11.03.2021. godine u preostalom delu stava prvog izreke. Stavom petim izreke, odbačena je žalba tuženog izjavljena protiv stava petog i šestog izreke presude Višeg suda u Beogradu P4 290/19 od 11.03.2021. godine. Stavom šestim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu sedmom izreke navedene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 115.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate, u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pozivajući se na odredbe člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP i člana 404. stav 1. ZPP, zbog povrede materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena pošto je odredbom člana 214a. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“ br. 104/09 ... 66/19) propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povreda autorskih i srodnih prava, kada se ne odnose na imovinskopravni zahtev. S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena odredbom člana 214a. Zakona o autorskom srodnim pravima, to nema zakonskih razloga za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor fotografija „Grabovica“, „Petnica“, „Brajkovac“, „Župska Subotica“, „Gradac“, „Mira Petrović Crvena reka“, „Mira Petrović u Skorici“, „Rakitovo“, „Godačica“, „Šumane“, „Trnava“, „Mala Ivanča“, „Drajnac“, „Donji Tovarnik“, „Draga“, „Jasenica“, „Vršac 2“ i „Marka 180. god UK1“, koje su nastale tokom izvršavanja njegovih radnih obaveza za potrebe fotodokumentovanja vesti i događaja u preduzeću JP „Pošta Srbije“ gde je stalno zaposlen na neodređeno vreme i obavlja poslove na poziciji saradnik u ... u Sektoru za ... . Tuženi je na internet sajtu www.danas.rs objavio bez označenja imena ili pseudonima tužioca i u nepotpunoj formi: dana 25.06.2016. godine fotografiju „Grabovica“, dana 02.07.2016. godine fotografiju Petnica“, dana 08.07.2016. godine fotografiju „Brajkovac“, dana 16.07.2016. godine fotografiju „Župska Subotica“, dana 09.09.2016. godine fotografiju „Gradac“, dana 15.09.2016. godine fotografiju „Mira Petrović Crvena reka“, dana 16.09.2016. godine fotografiju „Mira Petrović u Skorici“, dana 23.09.2016. godine fotografiju „Rakitovo“, dana 30.09.2016. godine fotografiju „Godačica“, dana 07.10.2016. godine fotografiju „Šumane“, dana 28.10.2016. godine fotografiju „Trnava“, dana 04.11.2016. godine fotografiju „Mala Ivanča“, dana 17.11.2016. godine fotografiju „Drajnac“, dana 18.11.2016. godine fotografiju „Donji Tovarnik“, dana 02.12.2016. godine fotografiju „Draga“, dana 08.12.2016. godine fotografiju „Jasenica“, dana 16.12.2016. godine fotografiju „Vršac 2“, dana 05.06.2017. godine fotografiju „Marka 180. god UK1“, dok je dana 16.09.2016. godine to učinio dva puta u odnosu na fotografiju „Mira Petrović u Skorici“, a navedenu fotografiju objavio na isti način dana 06.11.2017. godine i 15.11.2017. godine. JP „Pošte Srbije“ su fotografije dostavile svim elektronskim i štampanim medijima u grupnom mejlu, kao informacije i fotografije o događajima za koje je imalo interes da se o njima obavesti javnost. Poslate su sa zvaničnog mejla preduzeća i nalaze se u foto-dokumentaciji u arhivi preduzeća. Dokumentovanje događaja i materijalnih vrednosti preduzeća, fotografisanjem audio i video sadržaja obavlja pored tužioca više zaposlenih, u skladu sa radnim nalozima neposrednog rukovodioca i raspoloživim ljudskih resursima. Tužilac je predmetne fotografije sačinio po nalogu neposrednog rukovodioca za potrebe JP „Pošte Srbije“, sebe smatra profesionalcem jer je poznat u fotografskim krugovima u zemlji i inostranstvu, a njegove fotografije su objavljene u velikim svetskim medijima. Tužilac je fotografije video na portalu tuženog tokom 2017. godine i početkom 2018. godine.

Na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbe člana 9, 17, 19. i 28. Zakona o autorskim i srodnim pravima i člana 204. istog zakona, kada su zaključili da je tuženi povredio autorska prava tužioca tako što je neovlašćeno javno saopštio navedena autorska dela tužioca bez navođenja imena autora i u nepotpunoj formi.

Naime, članom 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima propisano je da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu i drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine (stav 1.). Autorskim delom smatraju se naročito, između ostalog, planovi, skice, makete i fotografije (stav 2. tačka 9.). Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo, i nosilac je autorskog prava, (član 9. stav 1 i 3.) Sadržina autorskog prava propisana je u odredbama članova 14. do 19. ovog zakona, tako da autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu (član 14.), da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela tehnički nemoguće ili necelishodno (član 15.), da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti (član 16. stav 1.), da štiti integritet svog dela suprostavljanjem izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica i suprostavljanja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi, kao i da daje dozvolu za preradu svog dela (član 17.), da se suprostavi iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast i ugled (član 18.). Autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela i za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada, ako ovim zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno (član 19.). Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način u smislu odredbe člana 20. stav 1. istog zakona. Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti propisano je odredbom člana 30. istog zakona, tako što autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dala dostupnim javnosti, žičnim ili bežičnim putem, na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere. Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela propisano je odredbom člana 31. Zakona o autorskom i srodnim pravima, tako što autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje, provođenje, aranžiranje i druge izmene dela.

Odredbom člana 98. istog zakona propisano je da ako je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa, izvršavajući svoje radne obaveze, poslodavac je ovlašćen da to delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovo iskorišćavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od završetka dela, ako opštim aktom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno. Autor ima pravo na posebnu naknadu, zavisno od efekata iskorišćavanja dela.

Odredbom člana 204. istog zakona propisano je da povreda autorskog ili srodnog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog ili srodnog prava, neplaćanje naknade propisane ovim zakonom ili ugovorom, ili neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, a propisanih ovim zakonom. Odredbom člana 205. stav 1. istog zakona propisano je da nosilac autorskog prava, interpretator, proizvođač fonograma, proizvođač videograma, proizvođač emisije, proizvođač baze podataka i sticalac isključivih ovlašćenja na autorska i srodna prava može tužbom da zahteva, između ostalog, utvrđenje povrede prava, prestanak povrede prava, uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava, uključujući i primerke predmeta zaštite, njihove ambalaže, matrice, negative i slično, uništenje ili preinačenje alata i opreme koji su upotrebljeni u stvaranju ili proizvoda predmeta kojima se potvrđuje prava, ako je to neophodno za zaštitu prava, naknadu imovinske štete i objavljivanje presude o trošku tuženog. Stavom 2. istog člana, propisano je da autor, odnosno interpretator ima pravo na tužbu za naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava.

Imajući u vidu da je tuženi bez saglasnosti tužioca javno saopštio tužiočevo autorsko delo – predmetne fotografije u izmenjenoj formi na svom internet sajtu www.danas.rs u periodu od 25.06.2016. godine zaključno sa 15.11.2017. godine, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je na taj način povredio autorska prava tužioca na autorskim delima- predmetnim fotografijama, tako što je suprotno odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima neovlašćeno javno saopštio fotografije, bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora i javno saopštio autorsko delo u nepotpunoj formi, na taj način što su originalne fotografije isečene (kropovane).

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi odmerili i visinu naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava tužioca kao autora pošto su pravilno ocenili sve okolnosti propisane odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede prava na naznačenje imena i prava na zaštitu integriteta autorskog dela tužiocu je dosuđena pravičana naknada nematerijalne štete u skladu sa svim okolnostima konkretnog slučaja, značajem povređenog dobra i ciljem kome ova naknada služi, shodno članu 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Neosnovani su navodi u reviziji tuženog da je prilikom dostavljanja fotografija tuženom od strane JP „Pošte Srbije (kod kog preduzeća je tužilac bio zaposlen u vreme nastanka fotografija), ovo preduzeće nije ni na jednom mestu označilo tužioca kao autora predmetnih fotografija, pa je ono prekršilo svoje obaveze iz člana 101. Zakona o autorskim i srodnim pravima, i tuženi ne može biti odgovoran za kršenje moralnog prava autora na naznačenje imena odnosno pseudonima.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić